Prvo što nas je dočekalo u Pskovu su socijalistička arhitektura i (sasvim neobično) gomile mačaka lutalica. Moskva ima pse (mačaka po gradu nema, zasto ne znam) a u provinciji su mačke izgleda još neistrebljena vrsta.
Zaputismo se u kratku šetnju oko stanice, a zatim u dvočasovnu vožnju autobusom prema Puškinskim Gorama. Koliko sam shvatila svaki drugi grad u Rusiji ima nešto Puškinovo. Ili muzej, ili kuću, ili trg na kojem se igrao, kuću njegove dadilje, letnjikovac. Da, Puškin je bio svuda. I svi su vrlo ponosni na to. 
Napokon izlazimo iz autobusa u prirodu. Prostranstvo… sunce, reka, šuma… Kuće u daljini. Šetamo se, zavirujemo u starinski uredjene kuće, ali uglavnom dan provodimo napolju. Mir, tišina, pokoji biciklista, šetač i to je to. Klopamo ribu u jedinom restoranu, još malo se muvamo, i uveče opet autobusom za Pskov.
Upadamo u paradu jer je dan grada. Mase ljudi su na ulici, šetaju, piju pivo ( a šta drugo), devojčice su u balskim haljinama, svi se vesele, vreme je lepo, a mi smo u potrazi za restoranom otvorenim posle 11 uveče. Nalazimo jedva nešto što se zove Briz, a u ponudi je ono što kuvarica-babuška skuva. Svi naručujemo isto-piletinu i pomrit. Klopa ispada sasvim pristojna uprkos očajnom enterijeru i prilicno čudnoj usluzi. Još malo se muvamo po gradu dok nas umor ne savlada a zatim odlazimo u hotel i onesvešćujemo se.
Ujutru, još jedan sunčan dan, prosto neverovatno za toliki sever. Krećemo prvo do kremlja (tvrdjave) a onda polako, rekom istražujemo obalu. Sve je mirno, nema ljudi, verovatno od prethodne burne noći još svi spavaju, sve deluje uljujlkano i ušuškano. Fotkamo jedan trg, pijemo sok na obali, i opet u potragu za restoranom. Ovaj put česka pivnica. Odlazimo na obalu i dan provodimo ležeći na travi i gledajući brodove, ljude, galebove… Zatim opet na stanicu, gegamo se po suncu, jedemo sladoled i to je otprilike to. Još jedna noć u vozu, gde opet uspevam da spavam (bravo za mene), dolazak u Moskvu ranom zorom, brzinsko tuširanje i trk na posao.
Lepo je pobeći iz grada, pa makar i na dva dana. Kao da mi je ovaj put zamenio moja vikend-planinarenja. Kakvo osveženje. Moraću da ustalim, pa makar jednom mesečno na neko slično putešestvije.
Sve je jako interesantno, ali gde je grad, kako izgleda, gde su fotke?
JX: Zar se ti ne vidis fotografije? Mozda je do wordpressa. Okacila sam ih bar desetak. Hm. Mozda da probas sa nekog drugog browsera? Trebalo bi da se vide sve fotke. Ako i dalje ne, probacu da posaljem mailom
Vidim fotke koje si objavila ali na osnovu njih ne mogu da steknem utisak o gradu i to tim kafanama i hotelu u kojima si bila.
Imam nesto malo grada jos (grad je mali, otprilike to sto je na fotkama je to). Nista nisam od hotela uhvatila, obican krajnje…
jedna rec: prelepo!
Uzivaj
Meni isto planine ovde bas bas nedostaju. Lepe su livade, doline reka i sumice ako ubodemo po koju al’ izgleda da cu na pravo planinarenje ipak morati da odvojim vise od vikenda.
I ko za inat ovde, ako sunce i ogreje malo, ogreje preko nedelje. Vikendom, kisa toliko lije da je nesnosljivo. Pre neki vikend smo uspeli da pokisnemo do gole koze u sred borove sume, koja je elem toliko gusta bila da ni t od trave u njoj ne postoji…
I da, triput ura za spavanjac
LN, i bese tako
Marice, planina nema pa nema. Ja se ovde uzbudim cim vidim brezuljak. Na tim puskinskim Gorama sam cak nekoliko puta isla uzbrdo, za mene je i to dostignuce. Blago valovit teren, mmm…
Bas fino!
Biće planina, uživaj sada u ovome. Najbitnije je da si na čistom vazduhu i da vidiš nešto novo. Baš mi se dopala ova tvoja tura, makar i virtuelno!