Probala sam hurmu. Ne, hurma nije urma kome god da je sličnost u imenu pala na pamet. Hurma je voće iz Abhazije, Rusi je obožavaju i ima je celu zimu. Ja je kupih, probah i bacih. Ukus je, pa… recimo da se ne može jesti. Pitala sam Ruse kako je oni jedu, i rekoše-prosto tako. Uzmeš, opereš, oljuštiš, izbaciš koštice i pojedeš. Od prvog zalogaja usta su počela da mi se skupljaju, a drugi zalogaj nism ni mogla da progutam. Neka neverovatna suvoća u ustima se javi tako da što više žvaćeš to manje pljuvačke u ustima imaš, i na kraju pošto su cela usta nekako suva, ne možeš ni da progutaš. Podsetila me je na dunju, samo što dunju mogu da jedem.
Ovo je prosto… nejestivo.
E, ovo su kod nas s vremena na vreme imali… I prodavali kao japanske jabuke!
Slazem se za ukus, tj. neukus. Grozno, nekako brashnjasto… Fuj. Al’ ja k’o ja – moram da probam sve shto lepo izgleda…
A jednu tu… Hurmu/japansku jabuku sam neko vreme drzao u sobi za ukras, jer mi je deo zida u sobi narandzast, pa bivsha cica stavila na neki tanjiric i to tako stajalo… Prilichno dugo je ostala sveza. (Hurma, ne cica.)
Ja isto tako, cim vidim nesto novo na pijaci, moram da pitam sta je, kako se zove, cemu sluzi i kako se jede. Mozda je cica ostavila to kao znak svoje vecne ljubavi prema tebi. Malo je pogresila doduse jer je ukus paaaa, otuzan nekako.
Jel ima neko slicno voce ovome?
Ja sam ovde par puta kupovala nesto slicno al’ mene vise podseca na neki miks kajsije i breskve sa tropskim smekom, koji ja inace ne volim. I nije brasnjavo, niti davi kao dunja.
@Kujna, hahaha – “ljubav” je trajala cca mesec dana.
Ma, prodavachica rekla kako to chudo valja najpre da odstoji da omeksha, pa da se jede posle 3-4 dana. I onda sam ja jednu hurmu probao, zgadilo mi se, a druga se uklapala u ambijent, pa se ovoj mojoj bivshoj dopalo kako izgleda u sobi i ja onda ostavio… 
@Marice, mozda mango?
Marice, ni ja nisam fan “egzotik” voca. Mango mi je grozan, papaja takodje. Ovo davi vise od dunje i sladje je. Bas kombinacija za povratiti. Ne bih znala da li ima nesto slicno, za sada, sto se brasnjavosti tice, i skupljanja usta, tu mi je najslicnija dunja, nista vise mi ne pada na pamet. A konzistencija je ko neka trula kruska. Dakle kombinacija ubistvena. Ovo su Rusi jeli kad nije bilo banana. Za vreme komunizma, samo su hurme imali. Prosto mi ih zao. Nikako se banana ne moze s ovim porediti. Uh.
Gil, ja sam isto takve price cula, i na netu nasla, te da odstoji, te u zamrzivac da se zamrzne pa onda da se jede, al ja pitah ruse, kazu oni, takav je ukus, da, da, sve to sto sam navela i to je njima ok. Da te davi i brasnjavi. Ne razumem ih. Kakav mazohizam u jelu!
Gil nije mango, mango volim da jedem doduse samo dok je nezreo, kada sazri nekako mi je bljutavo presladak.
Kujna, sada proverih na netu jeste to isto voce. Nemci ga zovu Persimone. Kada si rekla trula kruska, to je to definitivno
Nego, mozda smo ih jeli u razlicitim dobima zrelosti. Eto, vec spominjanog manga kao primer, nije mi se svideo ni u Juznoj Americi ni u Aziji, al zato ovaj u Nemacku uvezeni, spolja zreli a iznutra zeleni obozavam 
Sharonfrucht je zapravo ime koje koriste po nekim nemackim radnjama.
Moj nemacki ilustrovani recnik ga zove Persimone.
A wiki Kaka :)))))
Pitam se koji ce im toliko imena za jednu tako osrednju stvar.
Marice, potpuno si u pravu. Za mene cak nije ni osrednja stvar, vec prilicno bljak-stvar! Mislim, “kaka”? Rec govori sve!
Pingback: Irak