Kad ste u tako nekakvom životnom procepu kao sto se ja trenutno nalazim, najbitnije je ne potpasti u rutinu, tj ne čekati da vam se nešto desi, već samom sebi praviti sadržaje koji će vas ispunjavati. Evo nekih saveta kad vam sve izgleda potpuno besmisleno, kako da se naterate da ustanete iz kreveta:
1.Joga, trčanje ili bilo koji drugi vid bavljenja svojim telom. Kad već nisam imala vremena ranije (to je uglavnom bio izgovor), sad bar imam vremena na pretek, pa što to vreme ne bih iskoristila da izgledam potpuno fenomenalno. Ujutru joga, uveče, kad vreme dozvoli-trčanje, i eto idealne linije već za mesec dana.
2. Rešavanje problema. Pa kakav on god bio, bila to neka funkcija s dve nepoznate koju ste poslednji put videli pre cirka 13 godina ili pokušaj pisanja propratnog pisma na jeziku kojim nikako ne vladate, smislite nekakav problem i usredsredite se na rešavanje. Tako ja sebi pronađem smisao i kazem-pa eto, danas si nešto novo naučila. Ma koliko besmisleno bilo.
3. Pisanje na zaparloženom blogu. Nemam ama bas baš nikakvu inspiraciju ali ako samu sebe ne poteram nikad je očigledno neću ni dobiti. Ovaj blog je moj privatan prostor i mogu na njemu da pišem štagod mi padne na pamet. Uostalom, pišem isključivo za sebe.
4. Promenite putanju. Bilo da se radi o pravcu kojim svaki dan idete, ili poseti omiljenom kafeu, menjajte. Krenite sporednim ulicama, sedite u kafe koji nikad pre niste videli niti pomislili da bi vas zainteresovao, samo probajte nesto drugačije. Sedenje u istoj kafani, sa istim ljudima oko vas na istim pozicijama tokom godina podseća strašno na Dan Mrmota. Pa čak i kad shvatite da je kafa u tom novom mestu najobičniji bljuvaž, ipak je i taj bljuvaž jedno novo iskustvo pa možete da kažete, e jeste tamo im je kafa potpuno odvratna. Pa ste opet nešto naučili.
5. Budite prisutni. Šatgod radili, makar samo prali tanjire, pili čaj ili ležali u krevetu, budite upravo tu gde ste. Radite stvari potpuno svesno, živite u tom momentu gde ste, budite koncentrisano i usredsređeni na onu radnju kojom se trenutno bavite. Jer kad se živi zapravo? Ni u prošlosti ni u budućnosti već upravo u ovom momentu. I ovom. I baš ovom.
Inspirisano http://zenhabits.net/ i skorašnjom meditativnom nedeljom.
A kako se vi borite sa “Danom mrmota” ?
ooooooo…:)))))) svidja mi se to promena pravca i to jedino koristim kao metod borbe protiv dana mrmota. isti ljudi isti pub…pa retko “navracam u te krajeve”…a inace zivim iskljucivo u datom momentu ni nazad ni napred.citam gomilu super knjiga, “i imam svoj mali svet i oko njega kineski zid”:)))))).e da..moram reci da sam probala jogu davno i bezuspesno. tj znas ono po netu neke slike neka objasnjenja. sve nesto zauzmem neki stav pozu, kao neko disanje,pa neko opustanje.. i sve cekam da se nesto desi. iskreno ni sama ne znam sta bi trebalo, ali se iznerviram od nedesavanja i ocekivanja..i tako to na mene nije delovalo. ne znam da li treba jos da ostarim da bih razumela te stvari, ili je moj slucaj krajnje nepopravljiv.
Tixy, pa ti si potpuni zen onda:) Elem, za jogu bih savetovala da krenes prvo na kurs da naucis sve te vezbe i disanje pravilno da radis. Tek onda kod kuce da vezbas. Inace je joga super bas za nasu struku, za celodnevno sedenje, stavljas svoje telo u nemoguce pozocije ne bi li ga rastegla i podmladila. Vezbe za ledja su mi najbolje. Svi smo nesto pogrbljeni i slabasni, kao kifle.
To sedenje u istim istijackim kafanama je za mene potpuno besmisleno. Ja bih najradije svaki vikend negde drugde isla. Mislim, ako ne probas neces ni znati sta gde ima i koga ces sve sresti. A bas uzivam da gledam razlicite ljude po gradu, to mi dodje kao hobi.
vecina ljudi ima potrebu da ima “moje mesto”. tamo gde su kao gazde, svi ih znaju ,sve znaju..i nekako su tamo “face”. ja bih volela sve kafane da vidim tj ne sve, nego sto vise razlicitih,upravo to svaki vikend neka druga. :)) jel mu zen dodje potpuno nervcik:))) kanim se , kanim nikako. trpimo i jA, I kicma, i zadnjica, noge…eeeeee..forever young, a wanna be forever young.
Ne ne ne, zen mu dodje kao neko meditativno stanje. To neko stanje svesnosti, da si bas sad u ovom trenutku i nigde drugde. Ja sam svojevremeno to praktikovala u Moskvi. Svaki vikend, prst na mapu pa u pohode. Pa u kafanu, restoran, park, jezero, bilo gde. I svaki put nesto novo., Sad s ponosom mogu da kazem da sam svasta tamo videla i da poznajem taj grad kao svoj dzep.
Ti si jedna od retkih osoba sa zeljom da stvarno resi problem. Ne sunjam da ces u tome uspeti
Nadam se da ce se stvari uskoro srediti.
A kao neko ko je bio u slicnoj situaciji cekajuci papire za Cesku, zapravo ne bih imala mnogo sta da dodam. Drz’ se!
Evo nešto u tom maniru:-)
http://www.youtube.com/watch?v=itmgL6pMwYI&feature=related
Este es mi momento, Ahora, Aqui… Adios Ayer…
Marice, eto vidis kako ja samu sebe hrabrim. Eto dokle sam stigla:)
Jef ovo mi bas na neku plazu mirise. A plaze ni od traga u ovoj nasoj Nevadi.:)
Mislila sam vise na zen receicu : Este es mi momento, Ahora, Aqui… Adios Ayer…
Ovo je moj trenutak, sada, ovde…. Zbogom juce…
Meni se jako dopada ta, sto bi ti rekla, CD filozofija:-)
Ziveti ovde i sada je dobro samo ako znamo zasto to cinimo, ako je to u funkciji neke svrhovite buducnosti. Ako nema cilja u buducnosti, onda je svejedno sta radimo.
Ja pretpostavljam da svako sam sebi napravi svrhovitu buducnost, i da ona zavisi od toga sta smo mi sami sebi odredili kao “svrhu”.