Vraćam se kući, dva sata je posle ponoći. Ulazim u zgradu, penjem se uz stepenice, u ulazu je upaljeno svetlo. Na stepeništu stoji čovek, ispod njega, gomila novina razbacanih svuda po hodniku i stepenicama.
Dobro veče kaže on.
Dobro veče kažem ja.
U rukama mu novine, koje cepa na sitne delove. Prolazim pored njega, zaobilazim novine na podu i ulazim u svoj stan. Svetlo se gasi u ulazu, on ga opet pali. Čujem cepanje novina. Čujem njega kako kašlje. Opet se svetlo gasi, pa ga on pali. I tako nekoliko puta. Stojim iza mojih vrata i slušam ga. Razmišljam koja mu je motivacija za to, da li je ludak tek izašao iz bolnice, da li da zovem policiju, da li je nesrećan, da li… da li…
Ujutro, ovo je rezultat. Plus u uglu jedna flaša piva. 
ko zna koja muka njega muci, mozda nema ni sekund da misli da je sve ok…:))))))…mozda mu nisu uvazili neke besplatne kupone negde u supermarketu..pa onda je resio sve da ih pocepa i pokaze svima:)))
Tixi, njega neka muka muci, to je sigurno. Samo ne bih bas volela da mi takav jedan pude npr prvi komsija. Nekako je prilicno scary.
Kujna, mogao je biti i ostrac noževa!
Et, nemoj da me plasis. ionako pola noci nisam oka sklopila, nekako mi ova moja brava ne uliva poverenje!
Kako bi on od dvadesetoro vrata pogodio bas tvoja?
Za miran san: kupi palicu za onaj popularni sport.
Stacioniraos e bas bio ispred mojih vrata. A sta sa palicom?