Ponekad spavam loše. I budim se u pola noći, pa tapkam do wc-a. A onda kad vidim da imam još sat vremena do buđenja, smatram to za premalo i ni ne spavam nego ležim tako u mraku i razmišljam sta sve treba tog jutra da uradim. Ili tipa koliko stubova da proračunam.
Ukočila sam se. Zapravo, prvo sam se prehladila, pa se to preobrazilo u nekakvu polupokretljivost vrata da bi na kraju kulminiralo nemogućnošću okretanja glave ulevo. I snažnim prodornim bolom kao igla negde od vrata ka kičmi. Po preporuci, kao prava babuška, kupila sam sebi jedan od onih jastuka koji greju. Pošto ni joga, ni pravilno sedenje ni ishrana niti reumatske kreme nisu pomogle…
Legla sam sa jastukom na vratu tako bolna u krevet, uzela knjigu s mišlju da se opustim nekih desetak minuta, pre nego što zaspim, a onda…
U 3 noću budim se kao oparena. Oko mene gore sva svetla, lampa za čitanje tik iznad glave, sijalica na plafonu, a ja u položaju kako sam i legla u krevet, nisam se ni pomerila. Sa sve onim jastukom koji se odavno ohladio…
Naravoučenije, potrebno je da se dobro ukočite da biste se dobro o(t)pustili.
Uh, ukočenost. Verovatno otkrivam toplu vodu, ali da li si probala da promeniš dušek i/ili nađeš neki udobniji položaj pri spavanju? Recimo, dok sam spavao na stomaku i celu noć se tumbao tamo-vamo, imao sam problem sa vratom i kičmom i čestim buđenjima. A onda sam kupio nešto tvrđi dušek (Beo-dušekov ‘Ortopedik’) i istrenirao se da spavam isključivo na leđima i vrlo mirno (bez tumbanja naokolo), i od tada je druga pesma. Nema više ukočenosti, a i faca mi je dosta manje zbrčkana ujutru kad se probudim
Dušek je nov! I tvrd! Ja mislim da je kod mene prosto problem sedenje celodnevno i miš u desnoj ruci dok se leva ruka manje-više dosađuje. Pa ta neka neravnoteža leve i desne strane. Sad i ja pametujem. Umesto da me neki kiropraktičar sredi, ja se grejem jastucima. Sam svoj lekar:)