U fabrici glavni baja ima psa koji mu trčkara oko stola. Mali žuti ker. A za vreme pauze za ručak the baja umesto da ode u kantinu i nešto prezalogaji, on ode s kerom na trčanje. Po okolnim livadama. Kiša pada, hladno je, odlazimo iz fabrike i vidimo njega kako trči sa žućom.

Jedan matori koji sedi s nama u birou, a zapravo mu tu nije ni mesto, po vasceli dan surfuje po porno sajtovima. Najgore je kad čovek mora nešto s njim da se dogovori, onda se suočiš prvo sa golim ženskama u dnu njegovog ekrana pa se kao praviš da to ne vidiš  dok on  ne spusti prozor ili ga ne ugasi. Pa se kao nakašlješ i kažeš, ‘imam jednu izmenu’.

Vozači busa se menjaju svaki dan. Jednom bude neuravnotežena ženska, koja trubi svakom, vozi agresivno, priča sama sa sobom i nikako ne poštuje red vožnje. To je otprilike onako kako bih ja vozila da danas postanem šofer busa. I ima jedan crnac-kuler, kod koga svira muzika, koji ti dopušta i kafu i sendvič u bus da uneseš, a sam sedi i jede kuvana jaja za doručak. I banane.

A na putu do kuće…

Gde smo ono stali?

Ćutali smo.

…

Ja kad pričam, verovatno sam ti jako dosadan.

Nisi mi dosadan.

…

Lepo mirišeš, primetio sam to.