Kogod je ikad proveo Božićne praznike u Nemačkoj a pritom nije Nemac,  sigurna sam da je čvrsto odlučio da takav eksperiment više u životu ne napravi. Poučena prošlogodišnjim polusamoubilačkim iskustvom koje se sastojalo u tome da smo sestra i ja sedele ispred tv-a (inače nikad ne gledam tv, niti ga posedujem), proždirale grickalice, a zatim se napile od vina, šampanjca i piva, kombinacije se više ni ne sećam… Nemačka je mrtvija nego saharska pustinja. Nema žive duše na ulici, a ako ste zaboravili da nakupujete hrane za nedelju dana, teško li se vama! Kafane ne rade, ništa živo ne radi, a ako naiđete na neki klub da je otvoren, osećate se kao na loto-u da ste dobili. Dakle posle četiri dana robijanja u stanu, mislila sam da ću prvo sve oko mene poubijati, a zatim i sebe samu. Eto tako izgledaju nemački Weihnachten. Za ne isprobati u sopstvenoj režiji.

Ove godine sam bila mudrija. Unapred sam se spremila. Ranije sam karte rezervisala, novi kofer kupila, spakovala se i bila u pokretu tih deset dana. Putovati je lepo. Potpuno mi je svejedno koje prevozno sredstvo je u pitanju. A prilično mi je svejedno i kuda sam se zaputila. Bitno je da se krećem. Pa kud stigla. Volim i avione i vozove i autobuse…Volim da sam u pokretu, da menjam predele i države, i jezike koji me okružuju. Ponesem knjigu, sednem u voz, avion ili autobus, malo čitam, malo gledam napolje.

A napolju…:

Avion Dortmund-Beograd je pun naših šljakera. Vraćaju se kući za praznike, torbe pune koječega, ne može sve u kabinu, prepakuju, vade, moljakaju stjuardese…

U Novom Sadu je bilo toplo, i ljudi su topli i sve neki lepi susreti. I dobro je belo vino od Kovačevića, i ima dobrih farmerki da se kupi. I gaća. Ko o čemu ja o gaćama.

U Bilefeldu se skuplja energija da se sedne u voz za Prag, preko ceeele istočne Nemačke koja je ravna i dosadna kao naša Vojvodina. Dobro, pokoja vetrenjača pravi krajolik zanimljivim. Pa onda polako polagano do Praga.

U Pragu se pije pivo i šeta se po Hradčanima. Koji su isto tako lepi kao i pre 20 godina kad sam prvi put videla Prag.

A u vozu Prag-Drezden stajanje na jednoj nozi, kao nekad na relaciji Beograd-Bar. Ko sedne na kofer, taj se smestio. Družimo se intimno. Svi veseli, svi ćaskaju. S tim da se ne puši kao u vozu Beograd-Bar. Moj sledeći voz je prazan. Ko će razumeti kako železnica funkcioniše?

I tako prođoše praznici a da ih nisam ni osetila. Samoubilački nagon je prevaziđen, do sledećeg Božića. Možda već da kupim kartu?