Otkad sam počela da ne radim petkom, život mi se ubrzao. Za sve ono što me istinski zanima imam više vremena, a i energije. Radna nedelja prođe kad lupiš dlanom o dlan, a već četvrtkom popodne sam u polu-vikend modusu, i idem kući pevajući.

Prednost br. 1: Anticiklična kupovina namirnica, kad nema sveta a ima robe

Nemačka vam je jako čudna zemlja koja se orijentiše prema domaćicama i penzionerima, tako da ako se vraćaš kao sav normalan svet s posla posle 4 popodne, u prodavnici će te sačekati isključivo sparušeno voće i povrće, tj. ono što je od njega ostalo, kad ga ranoranioci pobrste. Tek sa uvođenjem rada od kuće, shvatila sam da nemački supermarketi imaju i svežu robu, koja se nažalost rasproda do podneva.  Ko se zadesi u prodavnici popodne, pa, puno sreće u traženju jedne nebuđave mandarine.

Prednost br 2: Bolja organizacija vremena

Ne trošim vreme na ćaskanje s kolegama, koje viđam poslednjih 10 godina, a sa kojima iskreno, ne bih da negujem neke dublje odnose. Nema kolača petkom, koji su svakako pogubni za moju liniju ( posle četrdesete godine života, 5 grama šećera se momentalno pretvara u 100 grama sala nekom neobjašnjiivom fizikom). Nisam luda za zajedničkim odlascima u kantinu, a team-building događaji su mi oduvek bili odbojni.Osećam strašnu nelagodnost ako moram moje slobodno vreme da delim sa ljudima sa posla.

Prednost br. 3: Smanjenje sedenja, a povećanje spavanja

Jedna od možda i najbitnijih prednosti je da ne sedim u stolici po čitav dan. Idem u duge šetnje, obilazim prijatelje, smišljam sebi zanimacije koje su što dalje a moje telo se raduje kretanju. Nisam neko ko može da provede dan u krevetu, ali za te neradne dane se ipak desi da se okrenem i odspavam možda koji sat više nego inače.

Iskreno, ne vidim ni jednu manu od smanjenja radnih sati. Bolji kvalitet života, i ponekad se upitam, zašto to nisam ranije sebi priuštila. Pa se setim da je borba ipak trajala dve godine, i da se za sve treba petlja. I da treba prelomiti i shvatiti da je život ipak samo jedan.