Sta spakovati za trodnevni izlet na -21C a u jedan omanji ruksak?
Nekoliko pari carapa. Debelih, termo sto bi nasi rekli.
Gace gace i gace.
Majice pamucne komada 3.
Helanke za spavanje, jer nikad se ne zna kakvo im je to tamo grejanje-na drva, gas ili medvedju kozu.
Fotoaparat-pod obavezno. Volga mora da je zanosna zaledjena!
Knjiga: Lonely planet guide-Russia and Belorussia. Da se zna za turistu sta gde i kako.
Dzemper, debeli, komada 1.
Maramice papirne, nebrojeno mnogo. Mi smo onako familijarno svi pomalo slinavi, tokom cele godine, a zimi pogotovo.
Krema nivea, najmasnija, za lice da ne otpadne negde usput.
Caj, 8 kesica. Nek se nadje.
Muzika za voz.
Odoh u setnju zlatim prstenom : Kostroma, Jaroslavlj, Rostov Veliki i ko zna sta jos usput. Izvestaj posle vikenda (ako se ne pretvorim u снежнаю бабу u medjuvremenu)
Danas sam se prošetala po zavejanoj Moskvi. Od Prospekta Mira, preko Suharevske, pa na Cvetni bulevar, Petrovski i Strastni (ovaj mi je omiljeni) bulevar i Tverskom do Crvenog Trga. Nekih 4.5 kilometra. Sneg je svo vreme padao, temperatura je bila izuzetno prijatna za šetnju, samo -4°C. A ovako je bilo negde na Petrovskom bulevaru, oko 7 uveče. Kao bajka…
Od histericne novogodisnje Moskve na desetak dana sam se “prebacila”u neka mirnija podrucja. Stuttgart me je 1. januara docekao sa kisom i snegom, pustim ulicama i temperaturom znatno visom nego u mom istocnom prebivalistu.
Ovakve “instant” posete me uvek osveze. Malo saune, malo bazena, malo shoppinga. Pa onda red dobre klope, prodavnice u kojima ima sve sto mi treba i jos vise (poredjenje s Moskvom-tamo nema sve sto meni treba). Sve je nekako okupano i cisto.
Lepo je otici iz Moskve, pa i na par dana. Samo se malo iskljuciti iz ludnice.
A sad, navikavanje na sneg i led 
Kako se frka oko praznika približava najbolje je svoje vreme provesti ušuškan u sobi, pored kompjutera, sa dobrom muzikom ili knjigom u ruci. U suprotnom slučaju osuđeni ste na histerično gacanje po poluotopljenoj Moskvi u potrazi za odgovarajućim poklonima, gužve po šoping centrima i gomile nervoznih ljudi koji pokušavaju upravo istu stvar kao i vi-da kupe ili sebi ili nekom dragom nešto u poslednji čas. Zašto se novogodišnji šoping odlaže sve do poslednjeg momenta mora da je genetskim kodom zapisano u ljudskom organizmu.
Prvi dan vikenda beše upravo histeričan. Uz zarađenu upalu grla ali! i kupljenu knjigu o Edvardu Hoperu, mom omiljenom slikaru i to fino izdanje, Taschenovo, sa velikim slikama i lepim koricama. Najlepše je samom sebi kupiti poklon.
Ostatak vikenda, dakle drugi dan je prošao onako kako bih želela da je svaki moj vikend. Bez frke, sa knjigom, dobrom klopom i dobrom muzikom.
Na tapetu je novoprevedeni Murakami, izašao u Geopoetici, Okorela zemlja čuda i Kraj sveta. Opet volim njegove likove. Bez preteranih emocija, pomalo hladni na prvi pogled, osobenjaci, racionalci, zaljubljeni u dobru muziku i filmove. Da li se možda poistovećujem? Zatim tu je uvek i poneko biće sa one strane stvarnosti bilo da je to čovek-ovca, ili (baš u ovoj knjizi) crnimraci ili jednorozi, ali bića od kojih jeza hvata samo zato što su nepoznata. Za sada priča teče u dva različita sveta. Tokio, bliska budućnost i informacioni ratovi i Grad, neznano gde, opasan zidom sa svojim čudnim stanovnicima: Čitačem snova, Čuvarom, Bibliotekarkom i divljim životinjama. Kako se ova dva sveta spajaju, saznaću za koji dan. Za sad, uživam u fantastici. Može se reći i da je Murakami ovde dotakao pomalo i sf žanr.
Još jedna knjiga čuči pored kreveta, davno pročitana, ali sada i u originalu: The third policemen od Flann O Briana.
Preporuke i predlozi su dobrodošli. Šta vi čitate ovih dana?
Ujutru ustanem, inje na prozoru. Sa unutrasnje strane. Dobrodosla zimo! O, bolje vas nasla, kaze ona meni! Steta sto su prozori iz 5otih godina samo. Nema veze, tu je dodatni uljani radijator koji je predvidjen za temperature <20°C.
Navlacim dugacke carape po prvi put ove sezone, jer Rusija te ocelici. Sta, samo minus 10? Ma dajte molim vas, za 10 minuta peske necu valjda carape da navlacim… Svasta. Oni koji su 3-4 godine u Moskvi se presaltaju na -30. Sve sto je iznad, za njih je sasvim okej. Ja sam jos pocetnik-amater u ovim klimatskim egzibicijama pa su mi minusi ovih dana ipak malo previse.
Izadjem iz stana, skoro trcecim korakom na posao. S posla, direkt kuci. Nema nikakve setnje naokolo. A metro mi ovih dana dodje kao spas. Kad udjem u njegove podzemne odaje, toplota me ogreje!
Drustveni zivot se svodi na cekanje i docekivanje u unutrasnjosti metroa, zatim skoro trcecim korakom do kafane/restorana. O nekim daljinama preko 5 minuta pesacenja se ni ne pomislja.
Jedina stvar lepa u vezi sa minusom je sunce. Ne vidis ga mesecima, tmurno je i mracno, a onda, odjednom, sa naglim snizenjem, oblaci se otvore i da nisi u toploj sobi, pokriven sa jorganom do grla, pomislio bi da je prolece. Al nece ono jos dugo dugo…
Ima i zima svojih cari. Sezonu klizanja sam otvorila, upalu misica zaradila, a za sledecu seansu sacekacu da “malo otopli”.
Comments (7) 
Themocracy