Comments (22)

By elektrokuhinja, 11/02/2009 23:28

Ovo nije nikakva metafora već priča iz života.

Ulazim danas u zgradu, a već sam pričala o moskovskim stanovima (zgrade su u još gorem stanju, tek da se zna), penjem se uz stepenice, a ispred mene, nešto malo crno sa repićem. Mali malecki miš. Ne znam zašto ali miševi, kao ni pacovi, u meni ne izazivaju skoro nikakvu reakciju. Na svašta se čovek navikne.

Penjem se  uz stepenice – trčka i on ispred mene. Krenuo lepo gore. Dodjem ispred svojih vrata, stanem, kad stane i on. Valjda čeka da mu otvorim ili šta.

Ok, krenem ja da ga plašim. Prvo kažem beži, on ništa. Pa onda malo podviknem. Kulira miš sve u šesnaes. Dobro što nije zapalio cigaru dok me sačeka.

E onda mi je već dojadilo, mislim se, sad ako otvorim vrata, dopašće mu se lepo toplo, miris hrane, ima da mi se i useli, i tu krenem da skačem (računam džin koji pravi buku skačući mora da je strašan). On se uzmuva, krene da traži rupe po zidovima, da se penje, pa pada, pa se opet penje, a ja u čudu ne verujem!

Uplašim ja njega nekako, ili bolje rečeno uzmuvam, te posle dosta natezanja, on odskakuta uz stepenice, na četvrti sprat, a ja se na brzinu umuvam u svoj stan.

E tako drskog miša još nisam videla. Pitam se, kakvi li su im pacovi tek?

Comments (17)

By elektrokuhinja, 04/02/2009 07:20

Opet mi je dosla u posetu. Moja stara dobra prijateljica Nesanica. Voli da se pojavi pogotovo kad sam preumorna. Onako, kad pomislim, evo sad cu zaspati. Ali ne, negde oko 4 nocu, to joj je omiljeno vreme, ne pokucavsi bane, zasedne, nalakti se, pogleda me zakrvavljenim ocima i kaze- nema spavanja. Nocas je dosla u paru. Sa Glavoboljom, ponekad pomislim da se ne razdvajaju.

Brojanje ovaca? Urbana legenda, nikad nikom nije pomoglo. Protiv njih dve se ne vredi boriti. Hajde za Glavobolju jos i znam sta bih, al u paru, njih dve su nepobedive. Nemilosrdne. Neumorne.

Treba izdrzati jos jedan umoran dan. A noc… videcemo. Mozda se pokupe i odu. Mozda ostanu. S njima covek nikad ne zna. Tesi me bar sto se vikendom retko pojavljuju.

Jos tri dana.

Comments (17)

By elektrokuhinja, 27/01/2009 22:16

Jesti pirinac? Ili za one koji su u Rusiji heljdu (grecku), jednu od najjeftinijih namirnica ovde. Prestati s pusenjem,prestati sa drogiranjem i prepustiti se iskljucivo sexu i rokenrolu? Mesiti sopstveni hleb, uzgajati paradajz na terasi, zaboraviti na restorane o daljnjeg?

Postoji i drugo krilo koje kaze:

Krizis krizis, sta me briga sta mi sme, trosim pare, jedem sve.

Postoji i trece krilo, kao ja npr. koje je napravilo finansijsku konstrukciju. Sve, crno na belo, sta smem sta ne, koliko para na sta. Pa da vidim gde ce me i to dovesti. Kako sam po prirodi neekonomicna plus sto me ekonomija sama po sebi ne zanima ama ic, pretpostavljam da od te moje prognoze nece biti nista. Al bas me zanima da vidim. Da li cu uspeti da se oduprem “potrosackom ja” zarad svog finansijskog mira.:)

Kako se vi borite s krizom? Tj sta planirate? I da li ista planirate.

Comments (5)

By elektrokuhinja, 09/01/2009 11:03

Petrovaradin i dalje bez grejanja. Nije tacno da su sve novosadske toplane pocele sa radom. Jutros je -12 a u stanu je, hm… iznad nule pretpostavljam. Grejem jednu sobu sa uljanim radijatorom. Kakav novogodisnji provod!

Comments (9)

By elektrokuhinja, 27/12/2008 23:40

Firma nam je priredila novogodišnju proslavu. Klopa na nivou-kanapei s lososom, pita iz Osetije (ovo je otkriće za mene),salatice, šunkice, voće, vodka i naravno šampanjac. Za svaku pohvalu. Ono što me je fasciniralo je ozbiljnost ruskog dela firme kojom se pristupa proslavi. Dakle, taj dan se obukla specijalna haljina, ukrasila se  biserima, zatim preobulo se u salonke, napravila frizura a moguće da se posetio kozmetičar, stilista i šminker. Muška kombinacija se sastojala iz košulje sa dezenom, pantalona na štraftu i obaveznih špicastih lakovanih cipela. Molim lepo. Elegant.

Srpski deo firme nije tako ozbiljno shvatio celu situaciju pa su se mogle videti i patike, farmerice (naopako, kako neugledno) a šminke ako ne računamo labello, retko ko da je imao. Počelo se sa  latino ritmovima uz poduži solo izvesne flamenko-igračice-koleginice da bi u neko doba sve prešlo u (o tako) zaboravljeni tehno-elektro-rave fazon, sa nekakvim kosmičkim tonovima gde se u transu igralo

Sreća pa je kompjuter opšte dobro, te se tu provukla i pokoja normalna stvar za đuskanje. Kako je sve izgledalo-pa prosudite sami. Slike za potpuni uvid u situaciju.