Comments (8)

By elektrokuhinja, 12/08/2009 23:20

Kao sto frizeri imaju najgoru frizuru a obucari suplje cipele, tako i jedan arhitekta i gradjevinski inzenjer zive u stanu koji se, pa recimo raspada. Tri malera u istom danu. Kao da se stan urotio protiv nas.

Scena 1: Perem ruke natenane, ogledam se i, je l te razmisljam o onim stvarima o kojima se razmislja pri pranju ruku.. Tj, ni o cemu posebno. Posle pranja ruku ispod lavaboa se stvorila bara. Ok, neka cev propusta, ali nista strasno, imamo kadu, pa mogu se i iznad nje prati zubi. Problem skoro resen.

Scena 2: Cimerka pokusava bezuspesno da pokrene nasu staru, grcajucu masinu za ves. I napokon ne uspeva. Dosad je pomagalo cimanje, guranje i eventualno pevusenje. Bacanje cini jos nismo probale, ali kao alternativni metod podrzavam sasvim. Uglavnom, masina  je odbila da se pokrene. Nichts.

Scena 3: Tusiram se. Zavesica je uredno postavljena protiv prskanja. Sva mirisljava, ko nova, izlazim iz kade, i hop! ulazim u nekih 10tak centimetara vodenog stuba na podu kupatila. Sve cevi su p(r)opustile, u kupatilu je omanje jezero i ja zovem ukucane da mi pomognu pri skupljaju i isusivanju kupatila.

Nevolja nikad ne ide sama. Obicno u trojci.

Da ne spominjem da su nam: sve stolice u stanu apsolutno nefunkcionalne. Provaljene. Ko sedne, zagarantovano slamanje kicme. Plus sipka u ormanu nam se slomila. Pa jakne i kaputi vise nekako cudno okaceni na policu. Dok se i ona ne provali.

Kvalitet je ovde (kao sto se da videti) zaista vrhunski. Sta li je sledece? Ja nesto tipujem na terasu. Nekako nam blago nakrivo stoji.

Comments (9)

By elektrokuhinja, 20/07/2009 23:31

Ne postoji zapravo nikakav dubokomisleni razlog za sopstveni domen, sem potrebe za promenom. Ako već menjam sobu, nekako je prirodno da promenim i moj “virtuelni” prostor. Možda i ne. Svejedno, čitamo se ovde, uz kafu čaj ili vino u nekim belim i crnim noćima. Za sada još prilično beličastim…

Comments (15)

By elektrokuhinja, 02/06/2009 22:10

Overavamo poslasticarnicu blizu novog ofisa. Narucis kolac i dobijes ga  sa sve datumom zalepljenim za dno. Prvo smo mislili da je cena, ali ne, ne, datum izrade, cisto da se ne zaboravi. Blago bajat, od pre tri dana. To se naravno sazna posle jedenja 90 posto kolaca.

U istoj gorepomenutoj poslasticarnici, kolega dobija najmanji tiramisu na svetu. Mikro-tiramisu. Ili dijetalni tiramisu. Mozda krizni tiramisu? Bio je nekih, pa 2.5 cm u precniku.

U Ashanu, hiper (bolje reci giper) marketu u mom rejonu, pored svih mogucih drangulija za dacu nalazi se i ova perverzija: papuce/sandale za hodanje po travi (?!). Ako neko razume svrhu postojanja ovakve jedne fetish naprave nek mi javi. Zar ne izgleda potpuno perverzno?

Россия- единая!

Comments (11)

By elektrokuhinja, 05/03/2009 22:56

Zapostavila sam blog. Kod Siboney-a ste mogli da vidite sta on misli o zivotu,  vaseljeni i ostalom, te kako je zivot tamo negde-napolju a ne medj knjigama filmovima i sajtovima. Pa sad, do pre par nedelja bih se slozila, a zatim se sve preokrenulo. Da li zbog svetske krize koja drma one najvece ujedno i najvise, pa se ljudi okrecu raznim vidovima zabave ne bi li zaboravili na prave egzistencijalne probleme, ili mozda zbog toga sto sam otkrila prave cari nocne Moskve, ne znam. Stvar je u tome, da sam se i ja malo pokrenula. Oni koji me znaju bolje, znaju i da sam dnevna ptica, jutarnja cak (a ne nocna nikako, u 9 u krevet i te fore). Moze biti  i da je zima prilicno monotono doba u Moskvi (sneg, pa jos malo snega, pa jos snega, pa te sneg zatrpa). Svuda sneg i led. Vec 5. mesec.

Krenula sam na klizanje. Al onako redovno, bas bas. Ne klizati u Moskvi je kao jesti supu bez rezanaca. Ono sto mi se dopada je kako rusi stvarno znaju da uzivaju u zimi. Krenem u nedeljno jutro do prodavnice a sa mnom i gomila ljudi na skijama-krenuli u oblizni park da se malo rekreiraju. Pa kad ste videli nekog  gradu da nosi skije sa sobom? Ovde je to onako, jedan normalan prizor. Sem sto skijaju, svi su rodjeni na klizaljkama. Kao sto se kod nas igra odbojka/kosarka/fudbal na ulici, tako kod njih svi klinci, cim padne ispod nule, zalede obliznju livadu i igraju hokej. Nije ni cudo da svi znaju te neke super-cool fore na klizaljkama. Za mene je dovoljno-napred, ne pasti i zaustaviti se tako sto se zakucam u ogradu. Ha!

Klizalista se nalaze su po celom gradu, svaki reon ima svoje klizaliste, moze da bude na otvorenom, u zatvorenom, da se zaledi citav park pa se po ceo dan klizete u njemu…

I da, putujem. Opet Srbija, zatim Nemacka. Srbiju nisam bas planirala, al kad se mora nije ni tesko. Promena pasosa, papirologija i tako neke dosadne stvari. Zapravo, stizem za rodjendan pa i nije tako lose. Znam znam, svi ce hteti da pravim zurku, al nista od toga. Mozemo eventulano da izadjemo negde, onako, po-moskovski do 6 ujutru

I, da, frizeri su ovde katastrofalni. Osisala sam se sama. Em ustedela, em sam lepa ko slika!

Comments (20)

By elektrokuhinja, 23/02/2009 14:07

Ako ste iole poznata faca u blog krugovima, desice vam se jedno od sledeceg. Ok, puno ljudi ce vas citati. Puno ljudi cete upoznati preko bloga. Mnoge lepe stvari ce vam se desiti. Ljudi ce poceti da vam govore – da stavi to na blog, to je tako dobra prica. Sami cete poceti da razmisljate – hm, ovo bi moglo nekome biti zanimljivo, od ovoga bi moglo nesto da ispadne.

Ali! Uvek postoji neko ali.

U nekom momentu, dobicete i sledece instrukcije. “Sve moze samo nemoj da me stavis na blog!” Ili tipa-pazi, ako me stavis na blog…!

Cenzura!

Pretnja!

Da li se i vama to desava? Ili ja ovde nekome licim na  skandal-majstora?

Molim lepo.