Prvih dana sam bila potpuno fascinirana moskovskim metroom. U špicu, vozovi dolaze na nekih 30 sekudni, kako jedan ode, drugi dođe. Gužve su takođe nezaobilazan detalj. Reka ljudi koja se svakodnevno sliva je veća od njujorškog i londonskog metroa zajedno. Ako muški glas najavljuje stanice, krećete se ka centru, simbolično ka poslu. Ako ženski glas najavljuje, znači da se vraćate kući, od centra, ka porodici. Mislim da je ova fora prosto genijalna. Postoje određena pravila ponašanja. Ne piljiti u ljude, nije pristojno a ni lepo. Tako da moskovljani ili čitaju, rešavaju ukrštenice i sudoku, ili pak slušaju muziku. Prija mi ta nevidljivost. Nema kontakta, svako gleda svoja posla.
Svaka stanica izgleda drugačije. Neke su lepše, i više im je posvećena pažnja, uglavnom u centru, neke su starije, neke modernije, a neke sasvim jednostavne. Ali je svaka za sebe interesantna. Moja stanica se zove Babuškinskaja. A stan je na Južnom Medvedkovu. Nadam se da zimi ne švrćkaju medvedići po komšiluku. Mada, to bi mi dalo dobar izgovor da ne dođem na posao 
Kakav bi ja seljak bio tamo, nikad mi nije dovoljno da se nagledam ljudi…
Ja zakljucujem da metro stvara odredjenu vrstu ponasanja, tu da svako gleda svoja posla, sto se i meni svidja kad negde odem. Isto primecujem da u tim istim gradovima, u drugim vrstama prevoza, ne mora biti tako. Evo, recimo, Atina, najsveziji primer. Metro – kao to sto kazes. Trola, vec druga prica, umeju i da se zagledaju. hm.
Ne volim podzemlje i ogromne gradove.
Gledati svoja posla je vrlo lepo i poželjno, ali ako ide u krajnost, ume da bude neprijatno.
Deda, imao bi sta i da vidis
Laro, nisam proverila kako je u tramvajima i autobusima, ali ti njihovi kombiji-marsrutke mi deluju vrlo intimni. Varijanta je da uvek das pare onom ko sedi najblize vozacu, prakticno da putnici sami medju sobom skupe pare i daju mu. Interakcije ima…
Milice, podzemlje nije za klaustrofobicne. Ja licno volim, nekako upravo metro daje tu notu velegrada. I volim velike gradove, puno ljudi na ulicama, to mi je super.
Ja sam dete sa sela, ništa bez tišine, pa onda da idem u grad kad mi se ćeifne i da iz njega odlazim
dakle.. dača :)) Metro hmm.. brzo je, jeftino je, momenat prestiža za velegrad ,na sreću stanovnika bez šofera. Put u utrobu zemlje, prava stvar za avanturiste 
Rusi su od svog metroa napravili instituciju.
Uvek su me fascinirali metroi. Na zalost malo njih sam imala prilike uzivo da vidim. Par puta u Pragu i to je to. Mogu misliti koliko je fascinato kada ima toliko ljudi
metro definitvno zvuci kao cool prevoz… mozda jednog dana probamda citam knjigu u istom, osim ako ne nastavim da se setam uskim kamenim ulicama
Metro je odlicno prevozno srestvo, a i sta bi radili MOskovljani kad ne bi imali metro, putovali bi s jednog kraja na drugi kraj grada po 3 sata.
nekad pozelim da mi je posao daleko, da moram da se vozim prevozom ili metroom sat vremena. to je dva sata dnevno za citanje
To je brdo knjiga
Verovato će ti lista koju napravim dobro doći!
Drvo, ne da je institucija, vec je i lepa institucija. Al svakako mislim da moras biti i avantirista i poprilicno tolerantan, za voznju moskovskim metroom.
Marice, nije daleka Moskva, a ni viza nije problematicna. A ti ep sednes, doletis i ja ti pokazem cari moskovskog podzemlja. Van spica naravno!
Ominotago, knjiga je obavezna. Ili slusalice. Ko sta voli.
I2U, putovali bi uz njihove guzve i 4 ili 6 sati. Ne bi bilo moguce funkcionisanje grada uopste.
Bslp, da vidis, ja otkako sam stigla, samo i citam u metrou. Kad dodjem kuci, skype je glavna zanimacija.
ET, lista sam vec overila i stavila mentalnu zabelesku.
baš sam mislila kako ti je u Moskvi… kako je na poslu?
Suzy, bice i post o poslu. Malo kasnije.
Moskovski metro je prvi metro koji sam u zivotu videla. Davne 94. Moj otac je tada ziveo na stanici koja se zove Akademicheskaja. I dalje mislim da je odlichan, mada mi je i londonski prirastao za srce.
I odushevilo me je to sa knjigama. Pogotovu sto sam videla dosta ljudi koji bash chitaju debele knjige, zamishljala sam da je to Dostojevski ili Tolstoj 100%. Mada objashnjenje koje su mi ponudili, oni koji zive tamo je daleko prozaichnije od toga da su Rusi nevidjeno obrazovani. Ljudi kazu da je to strah, ostatak od komunizma, kad su se ljudi veoma plashili prokazivanja, kontakta sa nepoznatim ljudima i knjiga je odlichna da se to izbegne.
Ko che ga znati?
Prvo da te pozdravim i pozelim dobrodoslicu u Moskvu.
Slucajno naletih na tvoj blog lutajuci po netu. Ustvari trazila sam neke knjige o ucenju ruskog. Vidim da zivis skroz na kraju narandzaste linije, gdje ode tako daleko? Ja sam dosta juznije izmedju Novoslobodske i Prospekta mira na kuruznoj liniji.
Mnogo je zanimljivo citati tvoje prve utiske o Moskvi.
Dobar ekspreso mozes popiti u Kafe Hausu, ima ih na puno mjesta po gradu, a na tursku te pozivam kod sebe, imam jos malo zaliha nase.
Vidim kukas na luk, ne znam na kakav si naletila u Asanu, probaj da kupis na pijaci.
Nadam se da si zadovoljna poslom.
Pozdrav od jedne “besposlene” mame , javi se ako si raspolozena za druzenje.
Popkitchen, svašta se čita po metrou, koliko vidim. Ima i self help knjiga, a čitaju se i njihovi rusi, meni potpuno nepoznati. Naravno kad ja otvorim moju srpsku literaturu, svi zagledaju, pokušavajući da otkriju o kom se jeziku radi. I u pravu si, nema kontakta, skoro nikakvog. Eventualno ako ti priđe neki pijanac, mada su oni poprilično bezopasni, baš zato što su pijani. Inače niko ništa. Svako svoja posla gleda.
Slađo, dobrodošla! Koliko si dugo u Moskvi? Poziv na kafu ne odbijam. Imaš moj mail u desnom uglu, pa ako si za viđanje za vreme praznika, javi se… Ja radim po ceo dan, al sam vikendima slobodna.
Za knjige za učenje ruskog…, ne znam šta bih ti preporučila, ja evo od ovog vikenda krećem ozbiljno da učim, baš se danas nalazim sa budućom učiteljicom ruskog.
A na kraju narandžaste, pa verovatno je finasijksi bilo najizvodljivije. Sve bliže centru je i dosta skuplje. ovo mi je za sada ok. Jeste da je daleko, al je ok kraj. Puno parkova, zelenila, i jeftinih supermarketa.
Od luka još! nisam odustala. Nameravam da isprobam još poneki…
Sada oko praznika necu moci u gostima su mi svekar i svekrva do sledece subote pa ih vodamo po gradu da razgledaju. Cim odu ima da kafendisemo. Bas ce me zanimati tvoje iskustvo sa tom profesoricom, moram se i ja malo angazovati da ga ucim pravilno, jer sve su prilike da cemo zaglaviti ovde dugo, pa kad mi klinac podje u skolu za koju godinu necu mu znati zadacu pokazati.
Inace ovde smo od ljeta 2005, tj muz konstantno, a ja i moj seronja skitamo (par mjeseci ovde, par kuci)
Nego gle mene raspisah se ovde, ajde pisem ti na mail.