Šta je ono što čini srećnim svakog gastarbajtera:
1 Plazma keks. Trpam ga u sebe u nenormalnim količinama, pa dok mi se ne smuči. Plus planiram da ponesem omanju zalihu, kako za sebe tako i za drugove sapatnike. Ako iko razmišlja o dobrom poslovnom poduhvatu, evo jedan tip: uvoz plazma keksa u Rusiju. Em nas ima puno, em i Rusi ga vole. Dakle, razmislite!
2. Smoki. Negde sam pročitala, ako baš morate da jedete gricklice, e pa potrudite se da to ne bude smoki. Gori je i od čipsa. Dakle, mastan, slan, i… pa šta čovek još da poželi!
3. Dobre stare krem bananice. Trpaju se u džepove. Taman staju.
4. Burek. Mislim da je burek prvi doručak svakog gastarbajtera koji dotakne rodnu grudu.
Sumiram svoj prvi dolazak posle 6 meseci i evo šta sam primetila. Ustvari, neću da pričam šta sam primetila, ispričaću vam jednu priču, događaj od pre par dana.
Vraćamo se autobusom sa Tare. Stajemo u jednom selu. Na stanici žena, drži kofer u jednoj ruci i ima kesu u drugoj. Kroz kesu se providi sok, domaći i nešto uvijeno u foliju. Vozač izlazi napolje, a žena mu daje kofer, i nešto ga pita. Zatim mu daje kesu. Kofer se stavlja u prtljažnik, žena sa osmehom maše, zahvaljuje se i odlazi. U kesi je doručak za vozača, domaći sok i sendvič u foliji.
Nije imala para, al mu je napravila doručak.Možda ovakve stvari nisam primećivala ranije. Al otkako sam došla primetila sam da sam se promenila.
Skroz je dobra prica o zeni i vozacu
he he, bas velike muke :))))
Sve te razumem. Ali ove sitne narodne dobrote, toga zapravo ima svuda, samo to manje primecujemo. Da li zbog jezicne barijere, prezauzetoscu svojim zivotima ili neceg treceg, ne znam.
Nikako da stignem da pisem, ali advokat koji se ovde brine o nasim papirima (inace Nemica) nas je tolikom paznjom i sitnim poklonima obasula od kada smo dosli, da ja zaista svaki put ostanem bez reci.
Nego, uzivaj ti u dobrim navikama i starim ukusima jos to vreme koje ti je ostalo od odmora
Odlicna prica o vozacu.
I brizi.
I kesama.
I toplinama.
Genijalno.
A o bureku, sve najbolje.
sva pomenuta hrana/slatkisi ovde moze veoma lako da se nadje, pa i mnogo vise od toga, ali nesto ne posecujem prodavnice tog tipa. te stvari mi bas i ne nedostaju. i ne kapiram tu “opsednutost” burekom
ljudi ovde kad se presele negde, odmah traze najblizu buregdzinicu. pored toliko nove hrane, koju ne mozes naci u srbiji, juriti za burekom… ne razumem 
Ovi nasi vozaci iz mog kraja su toliko alavi da im takav zamotuljak nista ne znaci,lol…
A ovo si sve u pravu, jer je stvar navike nesto mnogo jace od isprobavanja novih jela…
Tihomire, meni to tako nekako bilo dirljivo…
Marice, a ne znam… tamo u Rusiji sve to malo drugacije funkcionise. Otudjeni su oni, nema te komsijske atmosfere kao kod nas. Nije da mi nedostaje, al mi lepo da vidim nekako…
Etotako, o burece burece, Rusija ti klice!
Bslp, vidi,pod 1 ovde nema ni jedna radnja sa nasim proizvodima. Pod dva, rusi bas ne mogu da se pohvale nekom dobrom kuhinjom, jeste ima svega drugog po restoranima, al ono sto ja jedem svaki dan u kantini na poslu nije ni malo egzoticno a kamoli da je nesto specijalno ukusno, Pod tri, ne bogohuli po bureku! Verujem da je u Americi drugacije jer puno uvoze. Ovde nije tako. Skoro svi proizvodi su ruski, a ponekad covek hoce da pojede i grickalicu, a da nisu stapici slatki sa makom ili suhariki ovseni.
Deda, volim ja sve novo, volim japansku hranu, al ne jede se to na svakodnevnoj bazi. Jedem rusku hranu koja mi je iskreno dosadila. Mislim da mi se od svega dopadaju njihove supe i kase. Ovo ostalo je prilicno bezukusno. A burek mi je fantastican!
Kao u legendarnoj epizodi Štrumpfova (strip je u pitanju) u kojoj štrumpfovi zapodenu pravi mali građanski rat zbog prepirke da li se kaže “vadičep” ili “čepovad” i “dlakovuk” ili “vukodlak”, tako i meni nikada neće do kraja biti jasno da li se kaže “čokoladica-bananica” ili “bananica-čokoladica”.
Izraz “krem bananica”, bez uvrede, nikad ne bih upotrebio. Ne zvuči mi prirodno, a i ne obuhvata krucijalni sastojak tog sjajnog proizvoda – čokoladu. Tako bi eventualno mogle da se zovu samo bananice bez kakao preliva.
Krem bananica, krem bananica, krem bananica! Tako se zove! I nema da se pise cokoladna bananica dok je bloga moga! Zato sto je njen glavni sastojak krem iznutra, a cokolada napolju je samo oblaze. Zapravo, mislim da se u originalu tako zove! Eto ti country boye! I zar nije lepse, a i krace reci krem bananica, nego cokoladica bananica? Mislim, kad trazis na trafici.
Country boy mi samo nesto minira. Hm hm!
Meni kad dodju moji ameri, odmah zaglave u pekaru na burek i jedu ga svaki dan, i ne smuci im se
Zelena, ni meni se nije smucio
dobro ti nama sletela, a posle da te natankujemo smokijem i plazmom, ceo kontejner da poteraš tamo!
Razumijem u potpunosti, jos kad se nostalgija umijesa…ma divota. Zivot te promijeni, to je neminovno. ( Ja se sve vadim na anju sto se plazme tice…a zapravo, tamanim je gdje stignem