Potrebne su dve stvari da se u stranom gradu osetiš kao kod kuće. Dve vrlo skromne i krajnje jednostavne stvari.
1. dobar frizer
2. bar jedna kafana u koju kad dođeš, znaš 50% ljudi
Frizerku sam našla, zna tačno šta volim, i šta mi stoji. A nije ni skupa.
Kafana je ta neka, bezveznjikava al kad odeš jednom mesečno bude baš taman. Sve znaš. I koga će biti, i kakva je atmosfera. Nalaktiš se na šank, pa gledaš okolo. Pa vidiš ko je tu, mahneš nekom, s nekim razmeniš dve tri reči, s nekim i više, nekog ko ti je dosadan ni ne pogledaš. Znaš i bend koji će da svira i svaku pesmu. Znaš i ko će da đuska a ko da zvera okolo. Pa kad vidiš nekog novog prosto ti čudno- čekaj, ko je sad ovaj, nešto ga se ne sećaš. Zgodno je to tako, u malim dozama. Ne treba preterivati da ne postane dosadno. Onda zapamtiš poslednju pesmu, pa pevušiš na putu do metroa. A na putu do metroa osetiš miris ćevapa. Kako? Nemam pojma. Al miris je bio tu. U centru Moskve. Mislim da je vreme da se ide kući. Pa ti nekako milo. I ta Moskva. I jedna, i ona druga kuća. A pesma je baš odgovarajuća.
Frizera sam prvi put posetila u Ceskoj. U Srbiji smo se sestra i ja uzajamno sisale.
A ovo drugo… hm… To nisam dozivela od svoje 19. Od kada sam otisla za Beograd. Ja sam to znanje ljudi na nekom mestu povezivala s tim da zivis u malom gradu. To mi tako deluje nemoguce u velikim mestima. Mada, kada bolje razmislim, svi moji beogradski (oni koji su tamo proveli ceo zivot) prijatelji su imali obicaj da posecuju ista mesta.
A sad malo vise kada se zamislim… u odnosu na doseljenike ja se gotovo uopste nisam druzila sa ljudima koji su odrasli u Beogradu… hm.
Hmmmm… bas se udubih u ovaj tvoj post. Ispade da meni nista ne daje osecaj da sam kod kuce. Jer ne postoji nista sto vezuje ovih 6 gradova u kojima sam do sada zivela. Mada cinjenica je da mi lepe stvari koje sam dozivela u jednom stalno ostaju u secanju i javljaju se kao potreba u ostalima.
Npr. ta setnja po prirodi mi ostala iz Rume, kada smo svaki vikend isli do Fruske Gore. Pa sam je imala i u Brnu. Al’ mi je nedostajala u Beogradu i ovde u Frankfurtu. Nije da toga nema u Bg i Fra samo nije mi tako lako dostupno. Preostala dva ne brojim jer sam u njima provela suvise kratko vreme, a i bila sam mala.
Sad bih mogla ja ceo post o ovom tvom postu da napisem
…nostalgija, nostalgija..
Ja sam ovde isprobala mnoe frizere i bila vrlo nezadovoljna. Valjda moja frizura nije standardna ruska, mislim, duga plava kosa, pustena i fenirana. Vec pomalo neuobicajena. Sve dok nisam tacnu sliku sa mnom od pre godinu dana pokazala, ne nadjoh frizera. Sad imam, i to odmah pored psosla tako da je savrseno. Do tad sam se sisala iskljucivo u Srbiji, zamisli, svakih 6 meseci
A za kafanu… u Novom Sadu se takvo nesto vrlo lako desi. Vec sa Moskvom je malo problematicno. Velik je to grad, i otudjen. Al opet, ljudi koje znas i vidjas dolaze na ista mesta, tako da se nadje “domaca” kafana. Ili mozda se ja gdegod da me bacis osecam kao kod kuce. Zaboravih da kazem, imam jos i Stuttgart u kome sam kao domaca. Al tamo nemam ni kafanu, ni frizera vec drage ljude
Samo napred sa dugim komentarima, takvi su mi omiljeni!
Deda, nego sta je nego nostalgija! Kako i ne bi posle 8 meseci od poslednje posete kuci!
Znam kako je i verujem u svaku rec. Ionako se iz tvojih recenica provlaci druga nit a ne ono sto pises, barem ja tako vidim i citam.. a tako i komentarisem. Super si ..
Ajd pa se spremaj za kuci, bas si oduzila pecalbu…
I ja sam volela sitne rituale u komšiluku, frizera, depilatorku, palačinke u Bocadillu, nudle u Wagamami,… Dala si mi ideju za novi post
Vidimo se uskoro!
Jef, vidimo se vidimo, nego sta. Odbrojavam dane!
Jedva nađoh gde sam stao sa čitanjem tvog bloga…
Au, evo skoro mart prođe… Well, I am back.
Ovako kako si opisala tu kafanicu, kao da si mi uzela reči iz usta! Naime, skupila se nedavno jedna fina družina, svi se znamo sa sto strana, moj drug iz srednje svira gitaru, a neki lik peva i to “podvlači” dajrama. Milina! A bukvalno da odeš jednom mesečno, skroz te kapiram!
Nije kafana, doduše, već jedan mali klub/kafić, gde nikad nije više od 30-35 ljudi…