Nisam se javljala baš baš dugo. Ali nisam ni besposlena sedela. Sadašnja opsesija je moja nemačka školica, vežbam konjunktiv, treniram grleno RRR i koprcam se sa komplikovanim rečeničnim konstrukcijama. Nemački je divan, gell?

Posle 6 nedelja provedenih u Švabiji, evo i prvih “noćnih” utisaka. Nisam ja neka noćna ptica nego imam faze. Jedna faza podrazumeva sedenje u stanu nedeljama, i čitanje, gledanje filmova i kontemplaciju, ali druga, druga  kad me uhvati podrazumeva izlaske do zore kao da mi je poslednji dan u zivotu. Al da volim da izlazim, volim. To mi od Moskve ostala navika.

Pa da krenemo, sa krajnje naučne strane. Kako Srbi izlaze i provode se?

Ulica Laze Telečkog u Novom Sadu

Ako ste od onih koji su u srednjoj školi-blago vama. Mogućnosti su velike. Od klubova, do kafana, preko kafića dok se beži sa fizike ili matematike, sve do onog sjajnog studentskog otpadanja ispred prodavnice otvorene po celu noć i ispijanja nekog jeftinog maligana usled nedostatka love. Kad se setim samo bambusa (koka kola i vino) ili špricera, beše to vreme gde se samo jeftino pilo, pa štagod. Ili šta sam ja volela specijalno je izlazak, a onda ujutru po burek ili jos bolje pljeskavicu. Ah, ta vremena, ta mladost… Ako pak spadate u onu malo vremešniju populaciju (ne daj bože tridesete) e tu već imate problem. Vaši su se prijatelji što poženili ili poudavali, čekaju bebe ili rade na stvaranju istih, a vi i dalje  sa nesmanjenim žarom želite jos malo da se provedete. Zaostalo odrastanje, ili hormonski poremecaj, kako je kome drago. Ostaju vam zato pozorišta, bioskopi, poneki festival  ili koncert. Tu se i dalje mogu videti “oni zašli u tridesete” a da se ne osećaju kao totalni luzeri. Dragi moji tridesetogodišnjaci, samo napred u izlaske, bolje je izaci i provesti se nego sedeti kod kuće i dosadjivati se:)  E tako.

Кризис жанра, Москва

Ono što sam strašno volela u Moskvi je upravo to-bezgeneracijski izlasci.Videćete ruku pod ruku studente  i pedesetogodišnjake  kako đuskaju, ili pak pijuckaju piće u nekom od milion klubova velegrada. Meni je to super. Ko voli, što da ne. Tamo se nikako nećete osećati kao luzer vec samo kao deo jedne velike noćne nacije. Karakteristika za Moskvu su žene. Žene u izlascima, žene u kafićima, žene na ulici. Muškarci su retka pojava, a i ako ih ima, hm khm, kvalitet im nije jača strana. Kao sto sam već sto puta pisala, Rusi su za mene lično najveće razočaranje. Od ruskih bajki gde vladaju plavi visoki muškarci dolazite u prestonicu gde vladaju niski crnpurasti uzbekistanski, tadžikistanski i kazahstanski muškarci.   Slovenska lepota se kanda zadržala samo na ženama. Žene u Rusiji vladaju i ima da bude onako kako ona kaže. Ako se pravi scena, pravi se i to baš sa sve šamaranjem ili vikom i cikom. Nije lako ruskim ženama, em konkurencija jaka, em navatati muško je problem. Nikako im ne zavidim. Ali kao informacija, mislim da bilo koji tip evropskog muškarca  može u Rusiji da ima odličnu prođu. Pa ko voli nek izvoli.

Theodor Heuss Strasse, Stuttgart

U Nemačkoj pak sve nekako drugačije izgleda. Moj prvi utisak je: pa ovde samo muškarci izlaze. Gde su Nemice? Gde su žene? Šta rade? S kim se druže? Ova pitanja su za mene posle 6 nedelja i dalje misterija. Da li od nedostatka žena ili zbog toga što žene nisu neke lepotice pa bilo kakva “egzotika” ovde prolazi, osećaćete se u jednom prosečnom nemačkom klubu ili baru kao “na tapetu”. Ovde se odmah prelazi na stvar. Odmah će vam neko prići, nema tu oklevanja kao na primer kod Srba. Ima onaj stari novosadski vic, koji sve govori o lalama, je l te. “Vraćaju se dva  momka iz izlaska, kad kaže jedan drugom: Ala sam je šmeknuoo…” Za one slabo informisane o žargonu, šmekanje znači gledanje. U prevodu, naši su muškarci  jaki na gledanju, al kad treba da se radi, tu je stani pani. Nema toga kod Nemaca. Ovo je kanda nacija kojom vlada testosteron. Redovi pred klubovima ogromni, i umesto da kao u Moskvi žene ne puštaju, ovde se zabrana odnosi na muškarce. Zašto, jer na kraju večeri uvek nekako ispadne mnogo veći broj muških nego žena. Molim, one koji se razumeju u nemačku naciju da mi objasne gde su žene petkom i subotom uveče i šta rade?

Imali smo dakle,  nesto domaće, nesto istočno i nesto zapadno. Pa ko šta voli, nek izvoli. Molim lepo.