Potrebno je tačno godinu dana od početka rada na novom poslu pa da krene da vas boli dupe zato što: projekat kasni, na gradilištu se desila nekakva govnarija ili zato što ne znate nešto. Iliti: ništa nije vredno vašeg nerviranja. Sve se nauči, gradilište se popravi pomoću štapa i kanapa i sutra je novi dan.

Kad vam je teško, bolje je lepo isplakati se, ko čovek onako, pa makar sami sebi suludo delovali. Gledanje u beli plafon je u tim trenucima takođe sasvim u redu. Tuga kad dodje mora negde i da izadje.

Ako vam se nešto ne dopada, reći to otvoreno. Komšiji koji je preglasan pokucati na vrata. Sa sve smeškom. Drugarici koja pravi od svog života svinjariju reći da pravi svinjariju. I lepo obrazložiti. A ona posle neka odluči.

Muškarci su tako laki. Dovoljno je da malo mrdneš dupetom i uradiće sve što hoćeš.

Pustiti nove ljude u vaš svet. Pozvati na kafu. Otići na čaj. Kad vas mrzi da se dižete sa sofe ili da izađete napolje, e baš tada izađite. I desiće se neočekivane lepe i magične stvari.

Django Unchained je vestern doveden do savršenstva. Uopšte ne morate da volite vesterne. Ali volećete Djanga. I muziku koja je kao i u svakom Tarantinovom filmu odabrana tako da svaka pesma odgovara uz scenu kao da je neko smišljao samo i specijalno za tu scenu. Tarantino je genije.

Odvrnuti zvučnike:

Anthony Hamilton & Elayna Boynton – Freedom from Atlantic Records Ltd on Vimeo.