Potrebno je tačno godinu dana od početka rada na novom poslu pa da krene da vas boli dupe zato što: projekat kasni, na gradilištu se desila nekakva govnarija ili zato što ne znate nešto. Iliti: ništa nije vredno vašeg nerviranja. Sve se nauči, gradilište se popravi pomoću štapa i kanapa i sutra je novi dan.
Kad vam je teško, bolje je lepo isplakati se, ko čovek onako, pa makar sami sebi suludo delovali. Gledanje u beli plafon je u tim trenucima takođe sasvim u redu. Tuga kad dodje mora negde i da izadje.
Ako vam se nešto ne dopada, reći to otvoreno. Komšiji koji je preglasan pokucati na vrata. Sa sve smeškom. Drugarici koja pravi od svog života svinjariju reći da pravi svinjariju. I lepo obrazložiti. A ona posle neka odluči.
Muškarci su tako laki. Dovoljno je da malo mrdneš dupetom i uradiće sve što hoćeš.
Pustiti nove ljude u vaš svet. Pozvati na kafu. Otići na čaj. Kad vas mrzi da se dižete sa sofe ili da izađete napolje, e baš tada izađite. I desiće se neočekivane lepe i magične stvari.
Django Unchained je vestern doveden do savršenstva. Uopšte ne morate da volite vesterne. Ali volećete Djanga. I muziku koja je kao i u svakom Tarantinovom filmu odabrana tako da svaka pesma odgovara uz scenu kao da je neko smišljao samo i specijalno za tu scenu. Tarantino je genije.
Odvrnuti zvučnike:
Anthony Hamilton & Elayna Boynton – Freedom from Atlantic Records Ltd on Vimeo.
Ili, kao ja: Ako se dvoumis da li da odmah krenes da radis, ili da prvo procitas Elektro, uradi to drugo<3
<3
I meni se Đango jaaaako dopao:-) Super ti post, kao magazin za srećniji život:-)
navucena sam na djangov soundtrack samo tako. obozavam tu pesmu, ali volim i elisa toffoli – ancora qui… ma sve je dobro, i film i muzika.
e i ta je dobra. i ja ih slusam sad sve!!!
Jef, magazin za srecniji zivot mi zvuci kao neki casopis za zene iz osamdesetih godina.:)