Čekajući proleće
Comments (10) 
Vratila sam se u moju zimu. Imam novi pasoš i novu frizuru a sve ostalo je po starom; metro, šljaka, spavanje. Sneg se (o iznenađenja li!) otopio. Da, dragi moji, u samom gradu nema snega, mada gledajući iz aviona, po obodu Moskve, još se može sasvim pristojno skijati.
Post-putujuća odluka je smanjiti (nikako nikako izbaciti) noćne izlaske. Em skupo (a krizis je, svi to znaju) em sam ja u nekakvoj kontemplativno-samodovoljnoj fazi kada sam sama sebi najbolji drug. Tu su knjige, tu su i filmovi, tu je i novi fotoaparat (rođendanski poklon od jedne drage osobe), pa čim malo otopli, a svi se je l te nadamo da ipak hoće, izlazim na ulicu i fotografišem.
Nisam se još porusila, što znači da ne nosim štikle, ne češljam se na poslu, i ne šminkam u metrou. Jedino mi se ruski poboljšava. Na slici ispod, vidi se osim lepog lica moje padruge i jedan sasvim opušten ženski daily outfit.
Zaboravih najbitnije! Karte za Baljšoj teatar rezervisane dva meseca unapred. O da. Jedva čekam!
Themocracy