Moskva-Kazanj
Opet sam se odlučila za mini-putovanje. Ovaj put u grad Kazanj-glavni grad Tatarstana. Još malo pa ću se navići da za dva dana prelazim hiljade kilometara, ili što bi naša ruska drugarica rekla: “Kazanj je tako blizu Moskve, a tako drugačije kulture”. (Kazanj je na samo 800 km od Moskve, da se zna). I dalje sam fascinirana razdaljinama, kao što se može zaklučiti.
Noć smo provele u vozu, moja nova austrijska drugarica i ja. Ovaj put nije bilo plackart mesta već kupe. Dakle, u jednom kupeu su 4 ležaja. Postoji razlika između mekog kupea i običnog. Meki je stvarno mek, i izgleda lepše, a obični je od materijala sličnog skaju plus dobijete i jedan dušek, da ga umekša, je l te.
Restoran
Taman smo se privikle na okruženje, kad se ispostavilo da u susednom vagonu putuju još neki poznanici moskovski, pa smo se svi zajedno skupili u restoranu, vrlo tipičnom. Neljubazna konobarica sa brkovima, uvučena u nešto vrlo usko, na štiklama, u poodmaklim godinama. Prosto se osećao taj šmek komunizma iz prošlih vremena. Gde su mladi tu je i šala, kome sok, kome pivo, i onda svi na spavanjac. Ja sam naravno prvo puštala sentimentalnu muziku, ne bih li se uspavala, zatim rok, zatim neku vrlo romantičnu etno melodiju, onda mi je sve to dosadilo, pa sam odlučila da se oprobam u spavanju. E baš onda je voz stao, na pauzu od 15 minuta, što je značilo, obavezno napolje, sve u pidžami. Da se proluftiramo i protegnemo noge, ipak treba izdržati 13 sati klackanja.
Opet sam se nadala da ću kroz prozor videti bilo šta drugo sem nepregledne šume, ali avaj… ništa od mojih nadanja. Šuma, šuma, mesec i to je sve čitav prizor. Verovatno mi je u nekom momentu dosadilo pa sam tako i zaspala.
Ujutru, zora, i molim lepo! nešto potpuno drugačije! Putujemo pored Volge dok sunce izlazi. Čini mi se da romantičniji prizor nisam videla. Ili se bar ne sećam. U svakom slučaju, Volga u zoru je nešto mnogo lepo. Kako se sunce samo presijava na površini… kako je velika ta reka i moćna… Pijemo čaj i uživamo u pejzažu. A onda- Kazanj!
Caj
Super izvestaj, kao i uvek!
Kolika je Volga
Milina 
800km .. hm… zamisli da si tako “skakutala” do npr. Crne Gore za vikend. Stvarno, u toj Rusiji daljine i blizine imaju totalno drugacije znacenje
Volga je super
Ne znam, nikako da se naviknem, mnogo su mi velike te razdaljine. Kao Kazanj je bas blizu Moskve. Gledam npr Volgograd ili Samaru ili npr Rostov, pa to su putovanja od po 25 sati u vozu, a vode se kao relativno blizu Moskve. Pa ti vidi…
UU, otkad ja nisam bila na tvom blogu, stid da me bude!! Svidjaju mi se izmjene, super, super! Sad odoh citati
Pozdrav!
Ana, vidim ti se provadjas po morima, po jugu, a ja sta cu… kad je jug daleko, tu je istok, Sibir, tajga i tundra.
Mmmm, Volga, sviđa mi se! Na slici izgleda kao more.
A pretpostavljam da je slika samo delić doživljaja.
Svaka čast za spremnost da putuješ na takve razdaljine i na tako kratko vreme. Uvek sam se divila osobama koje imaju strpljenja i hrabrosti za to. Mada, valjda se sve to uči.
Drago mi je da uživaš.
Milice, prosto ne znam zasto nisam vise putovala ranije, verovatno sam bila zauzeta sa upoznavanjem Moskve. Lepo vreme ce da traje jos koju nedelju, a zatim postaje nemoguce bilo gde se mrdnuti. A tako mi prija da odem iz grada, i provedem vreme negde drugde. Promena sredine, krajolika, ljudi…
Fotke su fantasticne. Da li je Volga mnogo veca od Dunava?
JX, Volga je mnoooogo veca od Dunava. Na nekim mestima ne vidis drugu obalu! Zapravo, Kazanj je na uscu reke Kazanke u Volgu, a i ta Kazanka je ogromna
“Neljubazna konobarica sa brkovima, uvučena u nešto vrlo usko, na štiklama, u poodmaklim godinama.” Eeee, kako je ovo bila uobichajena slika u beogradskim kafanama kojih vishe nema… Al’ te tete kad ti skuvaju kafu – ne moz’ bolje!
Ni ja nikako da se “uredovim” s chitanjem blogova poslednjih mesec-dva, ali dobro, evo me…
Nisam nigde bio ove godine, sve se neshto tumba, mrda, pomera, nadam se da cu uskoro… A, do tada, samo zazmurim i zamislim sva ova divlja prostranstva i vec se osecam lepshe.
U stvari, imam utisak kao da chovek dobije pravu sliku ne samo o velichini Rusije, vec planete, shto vishe i dalje ide… (Mozda glupo ovo zvuchi, ali stvarno tako mislim – tj. na to me asocirao ovaj tvoj post…)
Samo da ukinu te proklete vize od januara, barem malo ce biti lakshe…
Nastavi da uzivash i pishi, obavezno!
Gil-Galad, tvoj blog nema dobar feed, evo svaki put kad odem ima nesto novo, a u bloglinesima mi se ne pokaze. Nemam pojma zasto.
E sad, sto se tice ruskih prostranstava, kazu ionako da Moskva nije prava Rusija. Moskva je fensi, bucna, velika, evropska metropola, a kad odes dalje, pogotovo na selo, dobijes pravu sliku kako o ljudima tako i o predelima.
I sta fali putovanjima u svojoj sobi- sa zatvorenim ocima? Nista! Cak pozdravljam! I ja to vrlo esto radim da se razumemo) Razvijas mastu, imaginaciju, plus stedis pare. Mnogo bolje nego putovanja tipa-”da mi dupe vidi puta”. Nemoj mi pricati gde si bio, pricaj mi sta si doziveo, o emocijama, sta si naucio, to je ono sto se ceni!
A vize za Rusiju ti ne trebaju, samo sednes na avion, i hop, sestina zemljine teritorije je samo za tebe