Koferi, vozovi i superlepak
Comments (18) Zalepila sam kofer. Jadan raspao se na komade a i vukla sam ga vala kroz pola sveta i natrag. Te nosi knjige iz Rusije, te za Nemačku, te rečnike razne, te rolere, a tu su i klizaljke, tone nekakvih toplih čarapa i gaća (kao da sam ceo život samo gaće kupovala), vaga iz Moskve, kreme protiv podočnjaka jer su tamo negde mnogo jeftinije, ili pak soli za kupanje. Litri vodke, vina, piva ko zna zašto, sušene ribe, a tek plazma keksa i jafe!!!
Superlepku sam se pomolila za samo još ovo jedno oproštajno putovanje. Zalepila sam i zavrtnjeve, a i sebe pride. Ko ne zna, superlepak se skida acetonom a ako ne ide (kako meni nije išlo) onda pomaže jedino turpija. A onda više nemate otisak prsta pa uz sve ove krize možete i u lopovluk da krenete, garantovano vas neće pronaći.
Karta za voz preko pola Evrope je kupljena. Taman da proverim tu famoznu ozloglašenost Mađarske na putu do Beča, hoće li me ukrasti ili neće? Kod mene će se ovajdati samo onaj ko ima fetiš za kreme protiv podočnjaka ili eventualno stare jakne. Ili Ljudmilu Ulicku na ruskom. Nekoliko kilograma.
Mnogo mi zvuči to romantično. I Alpi i Salzburg i nešto što se zove Sankt Polten. Skoro da se osećam kao grofica (intelektualna klošar-grofica). Sa koferom, rancem, sendvičima, kosom kao da sam se petardama češljala, ali grofica wannabe po vozovima Austrougarske. Molim lepo.
Bar ovaj avion sa naslovne strane mogu da sklonim, više nije tolika neizvesnost gde ću aterirati.
Pa se javim kad stignem. Il negde sa po puta.
Themocracy