Zalepila sam kofer. Jadan raspao se na komade a i vukla sam ga vala kroz pola sveta i natrag. Te nosi knjige iz Rusije, te za Nemačku, te rečnike razne, te rolere, a tu su i klizaljke, tone nekakvih toplih čarapa i gaća (kao da sam ceo život samo gaće kupovala), vaga iz Moskve, kreme protiv podočnjaka jer su tamo negde mnogo jeftinije, ili pak soli za kupanje. Litri vodke, vina, piva ko zna zašto, sušene ribe, a tek plazma keksa i jafe!!!
Superlepku sam se pomolila za samo još ovo jedno oproštajno putovanje. Zalepila sam i zavrtnjeve, a i sebe pride. Ko ne zna, superlepak se skida acetonom a ako ne ide (kako meni nije išlo) onda pomaže jedino turpija. A onda više nemate otisak prsta pa uz sve ove krize možete i u lopovluk da krenete, garantovano vas neće pronaći.
Karta za voz preko pola Evrope je kupljena. Taman da proverim tu famoznu ozloglašenost Mađarske na putu do Beča, hoće li me ukrasti ili neće? Kod mene će se ovajdati samo onaj ko ima fetiš za kreme protiv podočnjaka ili eventualno stare jakne. Ili Ljudmilu Ulicku na ruskom. Nekoliko kilograma.
Mnogo mi zvuči to romantično. I Alpi i Salzburg i nešto što se zove Sankt Polten. Skoro da se osećam kao grofica (intelektualna klošar-grofica). Sa koferom, rancem, sendvičima, kosom kao da sam se petardama češljala, ali grofica wannabe po vozovima Austrougarske. Molim lepo.
Bar ovaj avion sa naslovne strane mogu da sklonim, više nije tolika neizvesnost gde ću aterirati.
Pa se javim kad stignem. Il negde sa po puta.
Ja imam kofer koji je putovao mnogo vise od mene. Pozajmila sam ga drugaru dok smo ziveli u Fra, jer je i tako prevelik za nas i koristimo ga samo za seobe. A taj moj drug je zbog prirode posla, putovao negde svake druge nedelje. I tako je moj kofer video Cile, Maleziju, Singapur, USA i jos stosta manje egzoticno
Doduse, jos radi vise nego odlicno. A dobila sam ga na poklon od kolega kada sam napustala Srbiju – najbolji poklon ikad 
Inace ja sam kroz madjarsku putovala vozom bas podosta iz Ceske i nocnim i dnevnim vozom, najneprijatnija stvar koja mi se desila je more pijanih engleza na putu za Exit.
Haha, pijani englezi na Egzitu:)
Ja sam putovala tim vozom isto podosta al eto ta ozloglasenost i dalje vazi, neke cudne price se prepricavaju vec 20 godina o madjarskoj, dodje mi da napokon probdim ceo put ne bih li videla te horde nevaljalaca i lopova kako pljackaju srpske vozove. Mozda je to u nekim proslim vremenima i imalo smisla, sad mi se ipak cini da su svi oni iole severnije od nas prilicno bogatiji:)
aj pa srećan put!
sonječka?
Leva nogo, nije sonjecka no Даниел Штайн переводчик
procedura, hvala!
добрый вечер.)hej hej srecan put.
Srecno!
(a uz tvoj tekst, citav hor: “Sleteti, sleteti, lepo je sleteti… :)”
Želim ti srećan put! Možda ćutim, ali čitam. Malo se sa Maricom i tobom vozam po svetu. :)))
Preslicavanje, hvala. Da se i jadared skrasim!
Milice citamo se ja mislim u tisini;)
Srećan put i od mene!
A srećno ti bilo i skrašavanje! 
Hej, haj, bas nas briga vozamo se na taljiga. Zorom ili mrakom , sorom il’ sokakom..hahahahaah..Garantovano u tom vozu nema one prodaje kao po ruskim vozovima i elektrickama..hahaha to je dozivljaj. Nadam se da nije orient exopress varijanta:)))
Gil, zahvaljujem. Evo, ustala i raspakujem se.
Tixi, ovde prodaju samo kafe, sendvice i slatkise po vozovima. A malo mi jeste falilo rusko grejanje, ovde valjda stede pa sam se od Minhena do Stutgarta smrzla ko nikad. Ne mozes imati sve!
Konacno da si se i ti oglasila:-)
Svidja mi se izraz “kloshar grofica”
Jef vidis kako sam aktivna cak dva posta u nedelju dana. I to jer ste se ti i mama Ana zalile kako me nema:)
Vidis kako je urodilo plodom;-)