S obzirom da se Elektrokuhinja sprema za još jednu selidbu a sve po starom dobrom principu ” trbuhom za kruhom”, vreme provodi u pokušaju da tamo negde na severu svije gnezdo. Kako će to gnezdo izgledati, u svakom slučaju ćete saznati uskoro.
Proteklih dana, što sedim na internetu, što na telefonu, te se s Nemcima borim da ih razumem, a verujem da je borba obostrana. Pre svakog poziva telefonom, naprave se teze, kako i šta pitati, mogući odgovori, želje i pozdravi.
Ne znam da li je dobro ili loše imati iskustvo sa ruskim stanovima, ali moji kriterijumi su se tamo definitivno drastično smanjili. Tako da sa stanovima u Nemačkoj praktično i nemam nekih većih problema. Dogod bubašvabe ne trče po zidovima, i ne gledam tapete s ružama u kupatilu i na plafonu, sve je u savršenom redu. Ipak, čula sam i ovde za interesantna ponude.
Oglas za stan br. 1, opis kupatila: “S obzirom da je kupatilo vrlo malo, kada se nalazi u kuhinji. “ Ja naravno zamišljam moje goste, mamu, tatu, sestru ili prijatelje, kako ja spremam doručak a oni se, sreće li, predamnom golišavi kupaju u kadi odmah pored. Sjajna slika zar ne? Hmm, ipak ne. Danke schoen.
Oglas za stan br 2, opis poda: ” U stanu je prethodni stanar postavio novi laminat, te je potrebno da onaj ko se useli plati za taj laminat. U suprotnom će prethodni stanar odneti svoj laminat sa sobom.” Ovo stvarno nema nikakvog smisla. Zamišljam tipa sa sekirom i dletom, koji odlepljuje svoj laminat i cela ta zabava ga košta što vremena što živaca, a zatim pokušava tako poluuništen laminat da postavi u svoj novi stan. Prosto neki ljudi idu u krajnost sa cicijašenjem. Oprosti se od prokletog laminata za 100 evra, nećeš propasit! Aman!
Sećam se kako sam u nekom međuperiodu u Moskvi tražila stan. Bilo je to moje vatreno krštenje sa ruskim stanovima. Posle nekoliko bezuspešnih poseta, nazvala sam plačnim glasom kuću i bila spremna da se sutradan vratim za Srbiju ako ništa pristojno ne nađem. Sledećeg dana sam prihvatila najmanje odvratnu ponudu. Posle nekoliko meseci, čovek se na sve navikne. Igrate se žmurke sa miševima, bubašvabe su vam kao neke stare cimerke koje, ah štete li, s vremena na vreme potrujete da bi se one opet vratila uporne i trčkarale po podovima… Kitnjaste tapete u baroknom stilu su vam zapravo vrlo stilske i čak simpatično šik, sve dok vas iz tog transa ne probudi panični glas drugarice sa skypa rečenicom: ” Opet imaš te grozomorne tapete!!”
Moja sledeća destinacija nije nikakvo uzbudljivo mesto niti nekakva egzotika. U pitanju je prosečan gradić na prosečnom severozapadu nemačke u kome ne poznajem ama baš nikoga sem tipa koji me je intervjuisao za posao. Ako se dva sata intervjua uopšte mogu nazvati poznanstvom.
Ali!
Grad ima sve što meni trenutno treba. Ima jedno brdo sa tvrđavom kao i grad u kome sam odrasla, ima jedan lep Mineralbad* (koji se ispostavio kao moja najveća strast u Nemačkoj), ima biciklističke staze, i šume u blizini.
A ja, baš u inat svima onima koji mi kažu: Šta ćeš tamo, kad tamo nema ničega! ima da nađem i zabavu i ljude! I da konačno opovrgnem te tvrdnje!
* Mineralbad je kompleks sauna i toplih bazena sa različitim mineralnim vodama.
Bielefeld
Juhu, bravo Elektro, that’s the spirit. I meni bi Mineralbad ili kako god se zvao u nekom jeziku bio ogroman plus za neko mesto
Ja sam bila ubedjena da se u tom tvom malom gradu pravi labelo za usta i nivea…kad ono Beiersdorf pise na pakovanju a ne Bielefeld a jbg lici ime:))))))))))) lep ti je gradic..http://www.bielefeld.de/en/attractions/places/ vidi market bozicni i ostalo..ma milina nema stresa:))))
tapete po zidovima, parket star prestar, masna farba po plafonima i zidovima kupatila i kuhinja, namestaj iz 50 tih -60 tih, ormani u raspadu,na ulaznim vratima 3-4 kvake tj brave za otvoriti sa kombinacijama levo, desno, pritisni, povuci, okreni,..neko je imao tu cast da ima i tepih na zidu, da (ne)zebu krsta:))))..musorni kanal , dominantan detalj i vizuelno i mirisno:)))..ma ..ima tu materijala i ha haaaaj:)))))))))
Laro, kao što vidiš, moji prohtevi su vrlo skromni. Daj mi bazen i saunu da se skuvam malo i ja sam srećna. Eventualno šumu za vožnju bicikla:)
Tix, ne odatle je Dr.Oetker što pravi pudinge i prašak za pecivo:). Ah, Ruski stanovi, kad se samo setim… Jedan je imao ono postolje od mašine singerice kao radni sto. Za mene je to bio vrhunac. Toliko nešto ružno i nepraktično nisam skoro videla.
Sva častr, srećno!!!
Ova panorama čak liči na “grad u kojem si odrasla”.
Svemiron, lici al nema reku. Prosto mi je neverovatno da grad nema reku?! Ajde dobro,ima neku planinu usred centra to ga vadi.:D
Heh, pa skoro smo pa komsinice
Pretpostavljam da su stanovi u malim gradovima jeftiniji, al’ za kvalitet ponude bas i nisam sigurna. Srecno u svakom slucaju!
uvek me obraduju tvoji tekstovi. nisam dugo svracala i sad sam se sita nacitala! pozdrav.
Marice, ima ponude i to sasvim pristojne. Meni su generalno svi stanovi u Nemackoj ok, nema nikakvih preteranih raspada, kao u Moskvi.
Cao Ivana, videh ti lektorisanje:)
Ok, ja sam zapravo mislio da se samo u Srbiji izdaje sve i svašta
Meni je bio vrhunac što sam tri godine živeo u stanu koji prokišnjava. Kada u kuhinji zvuči čak i zabavno :))
Bojane, hit su mi kade u kuhinji. To je ovde neka vrsta fetisa, uopste nije retkost. Jos jedna stvar koja mi je neobjasnjiva u Nemackoj je nepostojanje ves-masina u stanovima. Prosto, il ih nema, il ne smes da ih imas, a ako ih imas onda mora da stoje u podrumu. I, da, zanimljiv ti je cv. I fotke. Bas volim kad mi neko tako slucajno naleti na blog pa se ja dam u spijunazu, a kod tebe se ima i sta spijunirati;)
Je l’ i tamo postoji kultura perionica?
Hm, nisam ja slučajno ovde, ostavila si mi komentar na jedan post još u julu, ali ja sam bio toliko raspadnut da sam tek nedavno krenuo da nadonkađujem gradivo.
Nisam ni znala:) Ja tako umem da zalutam po blogosferi kad imam vremena:)
Jeste, ima perionica na sve strane, al opet moj zivotni stil nekako ne ukljucuje dvaputnedeljno sedenje i blejanje u ves masine. Na to ne zelim ni da se navikavam.
Zapravo, meni bi to bilo kul. Poneseš knjigu ili bilo koju spravu s koje slušaš muziku i udri. Dobar izgovor za sat vremena slobodnog vremena, koje nemam.