Elektrokuhinja

Prethodni mesec sam samo gledala filmove. Nije bilo bitno šta, bitno je da se slike kreću, makar bila akcija, krimić ili komedija.

A onda sam se vratila čitanju. Prvo kupila brdo knjiga. Postavila ih na policu i krenula redom.

Dođem kući, napravim salatu i  dok večeram radim baš ono što ne treba-čitam za vreme jela. Kažu treba se koncentrisati na hranu kad jedeš. A meni je baš ovo sad neki novi fazon. Onda se u neko doba prebacim na sofu, i nastavim, stranicu za stranicom. Sve dok me oči ne zabole a to je negde oko ponoći. Momenat kad mi se oči same od sebe zatvaraju je znak da treba da pređem na krevet. U snovima opet čitam. Ili preživljavam radnju iz knjige što ponekad uopšte nije zabavno. Jednom sam se probudila oblivena znojem. Jedva zaspah opet.

Čitala sam  Sputnik Sweetheart, drugi put. I plakala kao kiša. Uopšte ne shvatam zašto. Poslednje stranice su mi bile takve da je skoro na svaku reč iz mene izlazila bujica. Pritom priča nije posebno tužna niti je završetak nesrećan. Možda nekad plačem jer se osećam tako poetski onda. Plakanje uz knjigu-zvuči tako uzvišeno. A možda me negde ta priča toliko dodirne, da, kao da je za mene napisana. Murakami je sedeo u Japanu i nije ni bio svestan da je pisao samo za mene.

Pre neki dan sam za par sati sažvakala Plackart, Vladimira Aleksandroviča Kozlova. Tu nisam plakala ali sve mi je bilo jasno. Videla sam sve svojim očima, tačno sam znala gde je šta i kako izgleda. Opet Moskva i opet neke blesave godine provedene u njoj.

Trenutno sam kod Amelie Nothomb i  Zimskog putovanja, taman do ponoći. A od sutra opet nešto novo.

A knjige… tako, stoje knjige na podu, koštaju 1 evro! I vidim Murakamija Sputnik Sweetheart, i kontam greh je da stoji na podu, i za jedan evro, i onda je kupim. I isto tako kupim i taj Kontrabas od Süskinda i Don de Lila i sve za jedan ojro. Dođe mi sve knjige da pokupujem (dobro krimiće i ljubavne ne) ali bila na primer Frommova Anatomija ljudske destruktivnosti, jelte na nemačkom originalnom jeziku, a ja je čitah kao dete iz mamine psihološke kolekcije, pa sam tamo naučila šta je to sve Hitler imao od psihičkih poremećaja, i Staljin i sve lepo piše. Eto, svašta može da se nađe na buvljaku. A sliku kič sam stavila u kupatilo i daje mi taj šmek plaže malo, kad već na plažu ne idem, bem ti život gorki.

***

Mene ama baš ništa ne vezuje za ovaj grad. Da ne veruješ. Tj posao. To sebi pokušavam da utuvim u glavu. Imam dobar posao u govnjivom gradu gde su ljudi govnjivi. A i zubari su govnjivi. K zna za priču, dakle možes da preskočiš. Zub mi se pokvario i kreten-zubar kod koga sam imala zakazano me je zamajavao sa papirima i rentgenom sat vremena a ja htela da mi promeni plombu koja je spala ko zna kad, ne jedem na levu stranu nedeljama i osećam kako mi truli i zub, i meso, i pola mozga. A on kaže: ne može sad, jer traje dok ne napravi smesu za plombu (wtf!) pa da dođem neki drugi dan. Ja reko, alo, boli me zub. Kaže on, prepisaću vam tablete. Ja gledam- je l sam ja luda il on. Nisam jebeni termin dobila da bih još jedan dobijala. Al ovde ti papirologija caruje, pa tako dođeš prvi put po ‘dijagnozu’ ( a čak i idijot sa IQ20 može da skonta kad mu je plomba ispala) no nema veze, prvo dijagnoza, pa si pola dana van posla, pa onda opet termin dobiješ i onda opet izostaješ pola dana s posla, ko da nemam ništa pametnije da radim već da se zajebavam po zubarskim ordinacijama. Elem, račun bi mi bio 250 evra jer ti jebena kasa ne plaća skoro ništa. Ja da odlepim. Zub boli, ja na posao, čeka me vikend zubobolje, da im majku zubarsku papirološku birokratsku.Moj tata sazna od sestre, pozove me, i kaže, ideš danas (tj u petak veče) u Düsseldorf (200km) i tamo će ti moj prijatelj srediti zub, kad stigneš-stigneš. Ja na voz u 7 uveče, stigla u pola 10, oni me čekali, sredili zub, poslednjim vozom za Bilefeld. Sad čekam ponedeljak da onom kretenu otkažem termin nek se tera i on i njegova prognoza troškova. Uf, kako sam bila besna. Sad sam kao okej. Al kad se setim dođe mi da mu bacim kašikaru na ordinaciju.

***

 je l ti se dešava da re-otkriješ neku grupu koju si slušala pre par godina, i onda  opet kreneš da ih slušaš?

19:36

danas sam skinula yeasayer

19:37

ja sad odlepih jer sam izgleda negde izgubila wild beasts koje sam imala na kompu, a nemam ih ni na hardu
sad ću da ih skinem makar bilo ilegalno
19:41
skidam. nek me uhapse.

***

Morgen abend bei dir kuscheln? Bin gerade nach Bielefeld gekommen.

Imam i svoju četkicu za zube.

Imam i majicu za spavanje koja mi je kao haljinica, poduža.

Imam i doručak spremljen, i specijalna peciva doneta iz pekare, nedeljom ujutru.

I sve je tako čudnjikavo fino.

Lepo je opet buditi se pored nekog.

Kad je loše vreme, onda čistim stan. Kad je dobro vreme, vozim bicikl.

Pratila sam jednu zelenu stazu, koja me je vodila kroz neka polja, parkove i šume,  pored jezera, vodenica i tako nekih idiličnih pejzaža na sve strane. Onda sam izgubila oznake pa sam bila kreativna. Centar je levo. Centar je desno. Možda sad opet malo na levo. Ovaj park izgleda privlačno, ali mislim da treba da izađem na univerzitet. Ne, nije univerzitet. Hm, interesantno. Na kraju nisam znala ni da li sam ja levo, ni kuda levo vodi, ni šta je ispred a šta iza. Pa sam čak vozila dva puta istom trasom, jer su ulice išle nekako ukrug. Onda je bilo 6 popodne i bilo mi je svega dosta.

Postoji jedno zlatno pravilo. Kadgod ne znam gde sam, ja pogledam preko krovova gde je visoki dimnjak od elektroprivrede, i onda krenem ka njemu. Tu sam ja negde u blizini. Samo što sam danas videla, bizarnosti li, dva dimnjaka na dve različite strane. Grad se urotio protiv mene.

Našla sam glavnu džadu i tu pratila znake za centar, iako mi to nije bila želja.

Na kraju sam kupila sladoled kod turčina koji je uvek otvoren (fala turcima) i tu se završilo moje putešestvije.

Hoću da ofarbam bicikl u žuto. Mislim da su žuti bicikli izuzetno lepi.

A za kraj tri nedeljne mudrosti:

1. ako imate vinske mušice i želite da ih se rešite, recept je sledeći: naspete malo sirćeta u ćasu, preko sirćeta par kapi deterdženta, i onda čekate. Mušice će privući miris sirćeta ali će se onda udaviti jer ne mogu od deterdženta i manjeg površinskog napona da izađu napolje. Fala forumima nemačkim.

2. Kad odete da kupite letnju majicu, držite se plana. U suprotnom možete završiti probajući balske haljine, za ne daj bože. Šta ako mi zatreba balska haljina, naprečac, neočekivano, a ja je nemam! Kakvo gubljenje vremena.

3. Ako ne kupujete slatkiše-nećete ih ni jesti. Isto važi i za čips. Ja sam dobila sad jedan veliki kontigent slatkiša, kao poklon. Pa ponesem sve na posao i nutkam kolege. I oni srećni jer imaju šta da jedu, a ja srećna jer ne moram slatkiše da jedem.