Vladimir
Nikako da sednem i napišem ovaj post, a želim već duže vreme. Nedostatak inspiracije, da se ne pravdam kao uvek na vreme. Vremena ima ako hoćeš da ga nađeš. Manje cheta, manje interneta, manje facebooka i gle! sat više života.
Malo smo se šetali po okolini. Ovaj put Vladimir, Suzdalj i još nešto vrlo malo malecko al ispade pun pogodak. Pa da krenemo od Vladimira.
Krenuli smo u subotnje divno letnje jutro, prvi pravi letnji dan ove godine. To je otprilike jedino lepo vreme na koje možete sasvim sigurno računati u Rusiji. Praznik 9. maj nema šanse da bude ni oblačan, ni sa kišom, ni hladan. Veliki praznik mora da bude savršen!
Ovaj put smo se iz praktičnih razloga odlučili za autobus. Neka 4 sata u putu, jedna piš pauza, gomila kola oko nas i zastoji na sve strane, jer Rusi koriste svaki vikend od maja do oktobra za posete svojoj dači, pa makar sedeli u kolima 3 sata za 20 kilometara. Kakva želja za prirodom!
Hotel Zarya
Doklacksmo se već nekako te uradismo jedan brzinski tour-de-Vladimir i zatim pravac ka prelepoj nam gostinici. Komunistički hotel, u samom centru, sa ruskim doručkom (o ovome nešto kasnije). U pitanju je betonska građevina od 12 spratova, ali! molim lepo sa najboljim pogledom na grad i okolinu. A ima i šta da se vidi. Za nas napaćene Moskviče, koji u najboljem slučaju kroz prozor vide betonsku susednu zgradu, ovaj vladimirski pogled u daljinu ka šumama, poljima i rečici je bio pravo zadovoljstvo.
Popodne smo se prosto prošetali.
Tipična ruska seoska kuća
Malo stari grad, malo fotkanja, i puno puno gledanja u daljinu. Samo to. Ništa drugo nam nije trebalo.
Pa sedneš na travicu, na bregu, i gledaš ispod sebe.
Idila. Pa još toplo, pa povetarac. Gledaš ljude. I shvataš koliko je Moskva veštačka.
U Vladimiru se mogu videti i normalne žene, što znači bez štikala, bez mini sukanja, u patikama, bez šminke, sa viškom kilograma a ne samo izgladnele nimfice.
Uveče smo zaređali po kafanama. Kome treba savet gde i šta u Vladimiru, molim da mi se obrati. I gde kafu popiti, gde je jeftin konjak, kakva pica se može pojesti, gde se utakmice gledaju, gde je glavni pub, bowling klub i gde se može đuskati u bašti. Sve sam saznala za jedno veče.
Više fotki ima na mom flickeru, a ovde jedna mala foto-priča.
Spomenik posvećen fabrici traktora :)
Prešli smo reku Kljazmu, i gledali grad sa druge strane. Grad je na brežuljku i vide se lepo sve crkvice. Pored reke se može prošetati a i poroštiljati. Za kupanje nisam baš sigurna.
Da ne bude da samo pričam, evo i dokaza. Sedeli smo, uživali i popili po pivo na brežuljku. Kad si u Rimu, ponašaj se kao rimljani. Još malo pa asimilacija završena. Samo nikako te štikle da nadenem, to neće biti tako lak proces.
U crkve nismo ulazili. Al lepo ih je slikati.
Pogled sa našeg hotela. To sad kao ja sedim na prozoru i experimentišem s fotografisanjem:)
Šta smo jeli sledeće jutro i kako smo se otisnuli do Suzdalja u sledećem postu. Dotad, mogu da vam poželim samo lepo vreme kao u Moskvi ovih dana, čujem da je u Srbiji zahladnelo.;)
Mmm, izgladnele nimfice…
To ti kažeš zato što si se ugojila!
Ja se ugojila!? Svašta! Nikad bolje nisam izgledala!
Nista lepse od sedenja na livadi po lepom vremenu.
U Frankfurtu su setalista kraj Majne jako siroka. U toku suncanih dana, guzva je tolika da mesto za sesti ne mozes naci. Izgleda kao neka plaza, pretrpana cebicima i ljudima koji leze na njima.
I ne znam zasto ali to mi je totalno neprihvatljivo. Ustvari, mislim da mrzim sve te ljude samo zato sto me ne ostave samu da uzivam u reci i pogledu na nebodere
Ali generalno, uvek vise uzivam u parku ili na setalistu kraj reke nego u obilasku lokalnih gradjevina. Mada, ovi kucerci sa tvojih slika zaista deluju zavodljivo
Uzivam u citanju o tvojim izletima, kao i uvek. A malo i ogladneh samo od ovog ovlasnog nabrajanja hrane i pica:)
Nisam znao da postoji ovako lep gradic s imenom kao mojim,lol
Marice, nasa ideja nije ni bila obilazenje lokalnih gradjevina. To sto sam ih ja fotkala ne znaci da je sama svrha putovanja bila ta. Svrha je bila, otici iz Moskve, na par dana i prosto uzivati u onome sto imaju da ponude ti gradici. Da l je to sedenje u kaficu, jednostavno setnja gradom ili po okolnoj prirodi, za nas uopste nije bilo bitno. A malo mi je Moskva dosadila. Mislim, lepi su parkovi, lepo je setati se njima ne kazem, ali mnogo mi je draze da izadjem iz grada, promenim sredinu i odem u takvo neko zelenilo.
Laro, kad ti objasnim sastav naseg komunistickog dorucka, mislim da neces biti toliko gladna
Deda, ruski gradovi su meni vrlo cudni. Taj Vladimir ima stanovnika kao Novi Sad, oko 360 000, a da ga obidjes celog, uzduz i popreko treba ti dva sata. Dodjosmo do zakljucka da svaki ruski grad treba podeliti sa 3 ne bi li se dobilo kako grad izgleda u Evropi. Dakle, podelis 360 000 sa 3 i dobijes 120 000. Verujem da je tu negde kao Subotica. Sam centar je vrlo mali. Tek kad se provozas tramvajem, vidis da ima predgradja, fabrike… visoke zgrade-spavaone grada itd. Ruski gradovi izgledaju znatno manji nego sto stvarno jesu. Jedino Moskva izgleda taman tolika kolika je.
Sagen Sie,warum Bier trinken?
Like
Perlepo mesto i fotke!
Pije se pivo jer je to vrlo ruski. Molim lepo.
Jef, a karte za Sankte Petersburg su u fijoci! Napokon. Jedva cekam, aaaa!
Tamburix, molim pogledati poruku Jefici.
a gde je novi blog? treba li samo da pretpostavimo kako ti je? hajde javljaj se!
Stize reportaza sutra, obecavam!!!
opet nista?
U sitne sate!!! Ali tu je!