Restoran našeg hotela se zvao Slepi miš, po istoimenoj operi, i bio je u, hm, karnevalskom stilu. Maske, čipka, sjaj i svila. Uz sve to dolazi i ruski doručak koji ni u kom smislu ne liči na švedski. Dobijamo meni sa tri mogućnosti. Ne sećam se tačno kako je svaki ponaosob izgledao, ali izabrali smo najmanje bolnu varijantu za mene, kvazi vegetarijanski
1. hleb i maslac (ovde napominjam da se radi o polovini parčeta crnog hleba i minijaturnom parčetu belog hleba, plus kašičica maslaca)
2. jaja na oko komada dva, i jedna kobasica
3. voćni jogurt
4. kafa instant, malezijskog porekla, 3 u jedan, sa sve dodatim šećerom pri čemu je ukus, paaa, ni nalik na kafu, već više neki bućkuriš hemijski. Kafa ostade nepopijena).
Da još jednom napomenem da je ovo bila najvegetarijanskija varijanta.
Moj saputnik je radi raznolikosti izabrao varijantu koja se sastojala iz
1. siroka (nekakva vrsta dezerta iz tvoroga-ruskog sira) u čokoladnoj glazuri.
2. palačinke sa mlevenim mesom
3. mog poklona u vidu kobasice iz tačke 2. prethodne varijante
4. pirožno, to mu dođe opet nekakav dezert
4. kafe gorepomenute, ali u ovom slučaju popijene.
Za Suzdalj smo dakle krenuli prilično punog stomaka, ali ne baš zadovoljni. Nema veze, u Suzdalju je obilje zgodnih restorana, nešto će se već pronaći.
Veza Vladimir- Suzdalj je u vidu maršrutke, takođe sa stojećim kartama, a mi kako nismo profesionalni korisnici Suzdaljskog transporta, te nismo rezervisali kartu, uzimamo stojeća mesta i klackamo se nekih 45 minuta sa ostalim turistima.
Suzdalj je prilično malo mesto, sa mnogo većim brojem crkava nego stanovnika, tako nam se bar učinilo. Gde god kreneš. što crkva, što manastir…
Vreme provodimo uglavnom šetajući se, pa malo Kremlj, malo rečica, pokoje brdo (oh sreće velike li, za potajnog pasionirnog planinara, uspavanog ruskim ravnicama)… malo muzej drvene arhitekture, malo kafenisanja… i prođe dan brzo..
Kako mi je post pobegao u nepregledna internet prostranstva, uspevam u 00.55 po moskovskom vremenu da povratim ono malo sećanja koja su preostala, molim ne zamerite mi.. prethodni post je bio neuporedivo duhovitiji, inteligentniji i nadahnutiji.
Ovo ovde je samo bledo sećanje. Prokleti wordpress! Ali! Obećanje je obećanje. Post danas ili nikad!
A sada, foto-priča
- Svaki ruski grad, selo ili zaseok ima svoju paradu devetog maja, na dan pobede, pa tako i Suzdalj. Upali smo usred Parade, jedan džip, i nekoliko veterana… Tako… dirljivo…
- Ovo je nekakva crkva ili manastir… ne pamtim više. Tu je bilo i jedno drvo ispod kojeg smo seli, pili mineralnu vodu (ovog puta bez piva), sačekali kišu petnaestominutnu.. i bilo nam je baš nekako potaman.
E ovo je bilo interesantno. Kako su to Rusi živeli, tamo negde, pre dva-tri veka... Šta su jeli, kako su se kupali u banji, i nadasve, kakve su to poklone primali. Dakle, za ženu je najlepši poklon bio, od muškarca, jedna fantastična sprava, sva u ornamentima, vrlo prefinjenog izgleda, koja je služila za... pranje. Da, da, draga moja, evo ti poklon, a sad na reku i peri po vasceli dan! Kakva romantika!!!
Suzdalj ( Brda, i skakanje po istim!!!)
Kafa tricolore
U sledećem pisaniju, sve o gradu kristalnih lustera! Fenomanalno! Fantastično!!! Pomno pratite!!!
Željno iščekujemo novi nastavak!
Što pre!
Pomno pratimo!
Ko ispadne som, hvala na divnom komentaru! Molim, o gradu kristala nesto kasnije. Za sada, kopi pejst, pa u svojiu svescicu pametnih pisanija! Laku noc zelim!
Eh bas mi prijaju ova tvoja lutanja po Rusiji. Nista ne smeta sto su rasejana. Moje misli su u istom stanju, pa mi sve nekako zapravo izgleda poznato.
Sve sve ali soljica kafe sa kockicama secera je totalni hit! Kao kod baka na selu.
Elem, izbrisala sam nalog na fb-u (jer mnogo trosim vremena tamo) pa mi je ovo sada jedini nacin da uzivam u tvojim putesestvijima i impresijama o Rusiji. Zato pisi! Ne spavaj tamo
kako ti samo uzivas! poljupci :*
Marice, ja se premisljam vec neko vreme o brisanju profila sa facebooka, ali nekako mi ne polazi od ruke. A jedina stvar koju tamo volim je gledanje fotki raznih drugara.
Kafa bese okej, ali secer je stvarno hit.Pitam se da li ga sami farbaju ili kupuju takvog.:)
Ne spavam, ne spavam, cak sam budna mnogo vise nego sto treba, samo se tesko dovucem na blog. Lenjivica, priznajem. Hajde onda citamo se na blogu kad vec facebook nemas.:)
Jako dobar izvestaj, vidi se da ti je dobro, samo nastavi tako i vidimo se u avgustu
a o kristalnom gradu odmah, bez odlaganja!
Leva nogo, kao sto vidis, trudim se. Nesto mi se ne obitava u Moskvi, valjda sam toliko sita zime i sad bih samo napolje, van Moskve, van stana i sto dalje od zgrada!
JX, trudim se, trudim! I da, vidimo se u avgustu sigurno.:)
Pratimo! Pomno!
Meni post odlican i ovako:)
@lara: freestyle post;)