Sedim u kafiću dok čekam prijatelja. Čitam knjigu i pijem kafu.Vidim prijatelja izdaleka, mašem mu knjigom. On prelazi ulicu. Dva tipa (koji izgledaju kao radnici na gradilištu) za susednim stolom mi se obraćaju:
Šta čitaš?
Popis od Erlenda Lua.
A o čemu se radi?
O jednoj norveškoj pesnikinji.
A kakvi su norveški pisci?
Stvarno ne znam.
A zašto bas to čitas?
(Ovo već počinje da me nervira)
…
Prijatelj-spasilac dolazi.
Ako neko čita knjigu u kafiću za mene je savršen znak da mu ne trebaju dva tipa s kojima bi razgovarao o tome. Jer knjiga je odličan način da se sakriješ. A ja baš volim da se sakrivam.
Kapiram skroz! Ja kad odem u frizerski salon uvek zgrabim treš časopise i sakrijem se od pitanja, al neke žene ipak ostaju uporne
Uglavnom to rade ljudi koji ne citaju.
Žena sama u kafiću, sa ili bez knjige, i dva tipa za susednim stolom… ja ne vidim drugačiji završetak priče od tog tvog :)))))
U Berlinu bi tako mogla da sediš do prekosutra, i teško da bi te iko prekinuo. Mada to verovatno ima veze s tim što bi u kafiću bila okružena sa gomilom samo-ispijača kafe sa laptopom ili knjigom.
Jef, i sta pitaju?
ET, ja sam nekako jos od Moskve usvojila taj obicaj da odlazim po kafanama, svaki vikend drugi kafe i citam. Pa malo citam, malo gledam masu okolo. To mi je super vrsta zabave. Ali ne volim u tome da me prekidaju drugi.
Marice, u Bilefeldu isto. Mogla bih do sutra da sedim, cak i gola u kaficu, niko se ne bi ni okrenuo:D
Lajkujem samo.
Nešto slično kao kad imaš slušalice u ušima ne samo da bi slušao muziku, nego jer ti se, pored toga, i ne priča. A naiđeš na nekog kome se priča, priča, priča… Najčešće tek da bi nešto rekao.
Poz, draga Kujna. :*
Gil, gde ti nestade!
Tu sam ja.
Retko pišem i komentarišem, ali tebe čitam redovno! 
Drago mi je:)