Comments (41)

By elektrokuhinja, 12/10/2008 19:46

Kao pravi emigrant pocela sam da osecam da mi neke stvari ozbiljno nedostaju. Sta je to cega nema u Moskvi ili sta se to vrlo tesko nalazi?

Toalet papir. Ne treba mi kleenex, sa ukusom, maline, jagode ili vanile i mirisom na jabuku, bor ili pomorandzu, ne treba mi u boji, sa slikama kerova, ovaca i perforacijama, vec samo jedan obican beli, bezmirisni troslojni toalet papir. Po mogucnosti sa vise od 4 rolne, da ne moram da trckam do radnje svako malo. Svaki put kad idem u potragu za toalet papirom, prezivljavam stresnu situaciju… Da li da dam 5 evra za 4 dvoslojne rolne sa mirisom na promincle i vocnim ukusom?

Supe u kesici. A da ne bude borsc, sci ili krem supa, nego jedna pileca bistra supa, koja se pije kad covek ima gripu. Poslednji put sam obisla pola babuskinskog rejona, onako polu bolesna i na kraju u gipermarketu uzela maggi sa povrcem koja je bila zaturena jedna kesica sva jadna iza nekih drugih proizvoda. Mislim, mogu da se nadju supe, al ne u svakoj radnji.

Vata. Trebalo mi je par meseci dok nisam shvatila da ovde ne koriste vatu. Mislim, vate mora da bude u stanu! Sta radis kad se poseces, cime nanosis alkohol, ili kako skidas lak sa noktiju? Uostalom, vata je takvo jedno multifunkcionalno sredstvo za sve i svasta. Nasla je u nemackom lancu prodavnica, takodje posle nekoliko meseci trazenja.

Jogurt. Ok, volim ja i kefir, nije frka, al ponekad mi se jede i obican jogurt bez kefirnih gljiva. Opet, svasta covek nauci pa i to da se jogurt na ruskom kaze prostokvasa i prodaje iskljucivo u pakovanjima od po litre. Zivela prostokvasa!

Cajevi koji nisu ni zeleni ni crni. Ja sam veliki cajopija. I Rusija je pravi raj sto se ponude raznih belosvetskih cajeva tice.  Al , opet, ponekad covek pozeli da popije i nanu, kamilicu (ako je bolestan) ili vec tako neku biljnu kombinaciju. Izgleda da cu morati da dovlacim cajeve Josifa Pancica iz Srbije, ko pravi gastarbajter. Jos sunke da pocnem da susim, ili kupus da kiselim, i bicu kompletna.

A sledi naravno cega to ima u izobilju u Rusiji… Ajmo sad, sta kod vas nema, ili sta vam nedostaje.

A oni domaci, pa njima verujem nista ne fali…

Comments (22)

By elektrokuhinja, 23/08/2008 06:47

Ovo je citat sa jednog ruskog expat foruma  a tice se moje omiljene teme: ruski muskarci (i njihove frizure).  Tema je inace o tome kako prici ruskim zenama. Sve sto pise je susta istina. Prenosim tekst u potpunosti

speaking of russian beauties… it IS true that the streets of moscow are filled with tall, impossibly long-legged supermodel types (without even a gram of cellulite) parading around in their ultra-slutty stillettos and often blatantly whorish clothes, bleached hair, fake bakes (artificial suntans), and manicured/pedicured nails. (just telling it like it is–i DID say they were gorgeous as supermodels–and i am AMAZED at how they negotiate those cobblestoned streets without breaking their ankles, or even necks. that’s skill!)
now contrast this with how HOPELESSLY UGLY most russian MEN are. you foreign guys really got it good here! i hope you are thanking God every night in your bedtime prayers. the men are as plentifully ugly as the women are abundantly beautiful. and, i am told, the women OUTNUMBER the men 3:1. then, because it’s not enough to be NATURALLY unattractive, the ruski boys have to get the dorkiest (and most dated) haircuts possible. is there no social responsibility amongst the RUSSIAN HAIRSTYLIST COMMUNITTY? why don’t they just say, “NO, it’s against my principles as a professional to make you look even worse. now, let’s try something that will IMPROVE your look..” ??? i personally know a ruski whom i think is a cool guy in a TOTALLY PLATONIC buddy kind of way, and although he is ugly AND badly-dressed with long, greasy hair (at least it’s not the typical too-short bangs or mullet, i guess) and a scrawny bod, he is a LOTHARIO (womanizer, playboy, cassanova, etc.)!!! he has 2 girlfriends that we KNOW about, and one of them i’ve met and she is a HOTTIE AND 19 WHILE HE IS UGLY AND 31. (he’s not rich, either, lives in a shoebox, drives an old car. neither is he particularly charming–unless you find dropping the “F” bomb often, pretending to be Black when you are SUPER WHITEY, and womanizing charming.) just write a BIG “DUH?” on my forehead and find someone to explain things to me patiently, SLOOOOOWLY, so it all has time to penetrate through my cranium into the cerebellum…..uh, i mean CEREBRUM. see how you have to say things slowly to me?

Zao mi je samo sto nikako ne mogu da ilustrujem fotografijama the dorkies haircuts ever (shishke+repovi) kojima sam svakodnevno fascinirana. Al nabavicu foke, obecavam.

Comments (29)

By elektrokuhinja, 22/04/2008 11:45

Slušam danas b92 kad imam šta i da čujem. Nagradna igra u kojoj se deli pretplata na časopis Estetska hirurgija. Hajde što dele časopis, već dele i besplatne operacije. Dva punjenja usana, dva beljenja zuba i liposukciju. Kako krasno. Jesam ja jedina koja ima mali problem s takvim nagradama?

Svaki telefonski razgovor voditeljka počinje rečenicom: “Šta biste promenili kod sebe?”, ili “Šta vi to ne volite na vašem telu?”. Nije nam dovoljno što nas bombarduju sa fotošopovanim lepoticama na sve strane već sad moram da u rano jutro, pre prve kafe razmišljam šta bih prvo da operišem. Da to bude nos, malo mi ide ulevo? Ili da poradim na tom salcetu na stomaku? Hm. A da nazovem radio pa da sve to dobijem free? Taman da se malo sredim pre letnje sezone.

Bilo bi bolje da neko počne da priča o npr. sapunu, vodi, redovnom tuširanju, pranju ruku (u nekim delovima Srbije i dalje džiklja žutica, u prevodu bolest prljavih ruku) a mi se zabavljamo s besposlenim domaćicama koje sede kod kuće i zovu zbog besplatne liposukcije.

Ponekad pomislim da nam stvarno treba jedna omanja atomska bomba. Sve je to postalo suviše perverzno.

Comments (26)

By elektrokuhinja, 01/03/2008 16:32

Onoliko koliko volim da kuvam za druge volim i da drugi kuvaju za mene. Jedna od mojih slabosti su restorani. Ma kako to snobovski zvučalo, nekad radije dajem pare na dobru klopu u lepom ambijentu sa dragim ljudima nego na cipele. Verovatno zbog toga nosam jedne cipele sve dok se ne raspadnu. Al o tome nekom drugom prilikom.

Juče me je jedan prijatelj inspirisao da napišem nešto o mom viđenju usluge u restoranima po Novom Sadu. Dakle, customer service drugi deo. (prvi deo je ovde)

Šta to odlikuje dobru uslugu u restoranima?

1. Uslužni ali nenametljivi konobari. Bilo bi dobro da je konobar uvek negde u blizini, u vidokrugu ali nipošto da se stalno muva oko stola brisucka i sklanja prazne čaše. Boljka naših konobara je da čim vide praznu čašu, prosto polete da je sklone. Restoranski bon-ton glasi da na stolu mora da ostane bar jedna čaša (kako se gosti ne bi osećali kao da ih neko požuruje da što pre završe). Moje pravilo glasi-ako me niko ne usluži u roku od 5 minuta, odlazim.
2. Poznavanje menija. Ako pitam šta sadrži to i to jelo od priloga, ili šta znači neki strani izraz, a konobar nema pojma, odmah ih otpisujem. Mora da postoji bar neki minimum u poznavanju menija kako bi gost znao šta da poruči.
3. Fleksibilnost. Ne govorim o nekakvom izvoljevanju, nego o sasvim jednostavnim zahtevima tipa-izbaciti paradajz iz salate ili smanjiti količinu luka. Koliki problem to može da predstavlja kuvaru?
4. Serviranje jela u približno isto vreme. E ovo je poseban problem u Novom Sadu. Ima restorana u kojima, dok jedni već pojedu glavno jelo, drugima tek stigne porcija. Tako da se ili dogovarate da svi čekate na onog poslednjeg bednika čija pica nikako da stigne, ili da svi jedete a poslednji da vas gleda gladnim očima, govoreći, ma sve je ok, samo vi klopajte. Ili da se požalite šefu kuhinje koga baš iskreno zabole u većini slučajeva.
5. Prijatnost. U smislu prijatne spoljašnjosti (bez pirsinga i masne kose na primer) kao i prijatno ophođenje. A ne nadmeno. Neki misle da je cool kad si nadmen i gledaš na goste sa visine. Ja to uopšte ne mislim. Na takva mesta ne zalazim.

Još neki predlozi?

Comments (26)

By elektrokuhinja, 15/02/2008 13:20

Lepo je kad znaš da uskoro daješ otkaz, pa te baš briga šta će ko da kaže. I da misli.

Ponedeljak ujutru:

Radnica-revolucionarka: šefe, petak je neradan dan, čisto da se zna.

Šef: u redu, ako je neradan, onda je neradan.

Četvrtak ujutru:

Šef: meni nikako ne odgovara da se u petak ne radi.

Radnica-revolucionarka počinje polako da se puši.

Šef: Meni bi čak odgovaralo da počnemo da radimo i subotama. Nagomilalo se posla…

Radnica revolucionarka se puši sve više i više. Dim počinje da joj kulja iz ušiju.

Šef: moraćemo da se izorganizujemo da radimo prekovremeno.

Ostali radnici: vi to mislite na neko određeno vreme, ili na stalno?

Šef: pa na nekoliko meseci, a posle….

Radnica revolucionarka puca po šavovima od besa. I smelosti šefove.

Radnica-revolucionarka: JA NE RADIM SUTRA! JA SAM ISPLANIRALA SEBI VIKEND, I RAČUNALA NA TAJ NERADAN DAN. IONAKO IMAMO UKUPNO, ŠTA? – TRI DRŽAVNA PRAZNIKA I SAD I TO HOĆETE DA NAM UZMETE. E PA NE MOŽE. A ŠTO SE TIČE RADNIH SUBOTA, JA SUBOTOM NE RADIM.

Šef ćuti. Zabezeknut.

Posle minute ćutnje, progovara: Onda ćemo morati da zaposlimo drugu smenu da radi posle vas. Ima puno posla, a ako vi nećete, ja moram da nađem nekoga ko hoće.

Radnica-revolucionarka: što se mene tiče, možete slobodno, ja ne radim subotom.

Radnica koja podržava revoluciju: ni ja isto ne radim. Umesto mene isto nekog unajmite

Radnik koji podržava revoluciju: ni na mene ne računajte, ne isplati mi se.

Šef, posle duže pauze: Dobro, onda sutra ne radimo.

Još malo, pa ćemo kao u fabrici. Da unajmimo i treću smenu. A šta to sve mene briga, pitate se. Ne znam. Možda sam malo luda. A možda me jednostavno nervira ta samoživost i bezobrazluk naših poslodavaca i nazovi-šefova. Koji, umesto da razmisle šta je potrebno da bi neko radio prekovremeno, kao npr. da iznajme normalan prostor za šestoro ljudi a ne da šestoro ljudi strpaju u prostor za dvoje. Kao da na primer jednom nedeljno očiste prostor, a ne jednom u pola godina kad ne znam čija baba dođe iz Amerike (ovo je živa istina ) Da li je potrebno reći da me svaki ponedeljak sačeka iznenađenje u toaletu? Ali o tome bolje da ne pišem. Neki možda imaju slab želudac. Ili da daju platu, ako ne bar celu odjednom, a ono iz dva dela a ne iz pet. E onda možemo da pričamo o prekovremenom radu i da se dogovorimo. Kod mene te varijante od danas radite i subotom, prosto ne piju vodu. Ko hoće-samo napred. Ja bogami subotom pijem čaj kod kuće. I radim šta mi je volja.

Mnogo sam juče bila besna. Danas sam ok.