Comments (18) Ja tako kad čekam na neku veliku stvar ne mogu da se skrasim. Pa sve ispunjavam vreme besmislenim sitnicama. Gledam se u ogledalo. Ili se tuširam. Sređujem neke fotografije ili izbacujem staru garderobu. Umesto da nešto konstruktivno radim.
Hajde dobro čitam knjige, ali i to je samo konzumentski. Ili napišem poneki besmislen post kao ovaj. U nadi da bar tih par minuta neću iščekivati.
A kako vi podnosite čekanje?
Nisam se javljala baš baš dugo. Ali nisam ni besposlena sedela. Sadašnja opsesija je moja nemačka školica, vežbam konjunktiv, treniram grleno RRR i koprcam se sa komplikovanim rečeničnim konstrukcijama. Nemački je divan, gell?
Posle 6 nedelja provedenih u Švabiji, evo i prvih “noćnih” utisaka. Nisam ja neka noćna ptica nego imam faze. Jedna faza podrazumeva sedenje u stanu nedeljama, i čitanje, gledanje filmova i kontemplaciju, ali druga, druga kad me uhvati podrazumeva izlaske do zore kao da mi je poslednji dan u zivotu. Al da volim da izlazim, volim. To mi od Moskve ostala navika.
Pa da krenemo, sa krajnje naučne strane. Kako Srbi izlaze i provode se?
Ulica Laze Telečkog u Novom Sadu
Ako ste od onih koji su u srednjoj školi-blago vama. Mogućnosti su velike. Od klubova, do kafana, preko kafića dok se beži sa fizike ili matematike, sve do onog sjajnog studentskog otpadanja ispred prodavnice otvorene po celu noć i ispijanja nekog jeftinog maligana usled nedostatka love. Kad se setim samo bambusa (koka kola i vino) ili špricera, beše to vreme gde se samo jeftino pilo, pa štagod. Ili šta sam ja volela specijalno je izlazak, a onda ujutru po burek ili jos bolje pljeskavicu. Ah, ta vremena, ta mladost… Ako pak spadate u onu malo vremešniju populaciju (ne daj bože tridesete) e tu već imate problem. Vaši su se prijatelji što poženili ili poudavali, čekaju bebe ili rade na stvaranju istih, a vi i dalje sa nesmanjenim žarom želite jos malo da se provedete. Zaostalo odrastanje, ili hormonski poremecaj, kako je kome drago. Ostaju vam zato pozorišta, bioskopi, poneki festival ili koncert. Tu se i dalje mogu videti “oni zašli u tridesete” a da se ne osećaju kao totalni luzeri. Dragi moji tridesetogodišnjaci, samo napred u izlaske, bolje je izaci i provesti se nego sedeti kod kuće i dosadjivati se:) E tako.
Кризис жанра, Москва
Ono što sam strašno volela u Moskvi je upravo to-bezgeneracijski izlasci.Videćete ruku pod ruku studente i pedesetogodišnjake kako đuskaju, ili pak pijuckaju piće u nekom od milion klubova velegrada. Meni je to super. Ko voli, što da ne. Tamo se nikako nećete osećati kao luzer vec samo kao deo jedne velike noćne nacije. Karakteristika za Moskvu su žene. Žene u izlascima, žene u kafićima, žene na ulici. Muškarci su retka pojava, a i ako ih ima, hm khm, kvalitet im nije jača strana. Kao sto sam već sto puta pisala, Rusi su za mene lično najveće razočaranje. Od ruskih bajki gde vladaju plavi visoki muškarci dolazite u prestonicu gde vladaju niski crnpurasti uzbekistanski, tadžikistanski i kazahstanski muškarci. Slovenska lepota se kanda zadržala samo na ženama. Žene u Rusiji vladaju i ima da bude onako kako ona kaže. Ako se pravi scena, pravi se i to baš sa sve šamaranjem ili vikom i cikom. Nije lako ruskim ženama, em konkurencija jaka, em navatati muško je problem. Nikako im ne zavidim. Ali kao informacija, mislim da bilo koji tip evropskog muškarca može u Rusiji da ima odličnu prođu. Pa ko voli nek izvoli.
Theodor Heuss Strasse, Stuttgart
U Nemačkoj pak sve nekako drugačije izgleda. Moj prvi utisak je: pa ovde samo muškarci izlaze. Gde su Nemice? Gde su žene? Šta rade? S kim se druže? Ova pitanja su za mene posle 6 nedelja i dalje misterija. Da li od nedostatka žena ili zbog toga što žene nisu neke lepotice pa bilo kakva “egzotika” ovde prolazi, osećaćete se u jednom prosečnom nemačkom klubu ili baru kao “na tapetu”. Ovde se odmah prelazi na stvar. Odmah će vam neko prići, nema tu oklevanja kao na primer kod Srba. Ima onaj stari novosadski vic, koji sve govori o lalama, je l te. “Vraćaju se dva momka iz izlaska, kad kaže jedan drugom: Ala sam je šmeknuoo…” Za one slabo informisane o žargonu, šmekanje znači gledanje. U prevodu, naši su muškarci jaki na gledanju, al kad treba da se radi, tu je stani pani. Nema toga kod Nemaca. Ovo je kanda nacija kojom vlada testosteron. Redovi pred klubovima ogromni, i umesto da kao u Moskvi žene ne puštaju, ovde se zabrana odnosi na muškarce. Zašto, jer na kraju večeri uvek nekako ispadne mnogo veći broj muških nego žena. Molim, one koji se razumeju u nemačku naciju da mi objasne gde su žene petkom i subotom uveče i šta rade?
Imali smo dakle, nesto domaće, nesto istočno i nesto zapadno. Pa ko šta voli, nek izvoli. Molim lepo.
Stigla ja u Schwabenland. Priznajem, nisam se još sasvim niti odomaćila niti navikla. Bitno je-nema snega! Onaj sneg koji ti toliko ide na živce u Moskvi kad krene da veje u aprilu na primer, (mart je normalno snežan uvek), ili oni crni smetovi pored puta, ili temperature ispod nule, e pa nema toga ovde. Čak me je i sunce ogrejalo prvih par dana. O sreće li velike za smrznuto moskovsko čeljade! Ovih dana se pak nebo natmurilo ali i to je bolje od mraza i snega. Ovako izgleda pogled kroz moj prozor ovog jutra:
Čime se to elektrokuhinja zanima prvih dana međ Švabama? Istražuje klopu, prodavnice i pekare (Nemcima dati medalju za lebac, odličan je, sa svim semenkama mogućim crn beo, kakav god ti duša ište). Ide u kafane i isprobava lokalne specijalitete. Šta je kaiserschmarn, kako se jede i zašto se služi sa viljuškom i kašikom je za mene ostala misterija. Podseća na naše gomboce samo u rinfuzi. Zanimljivo. Mora da sam izgledala kao najveća seljanka jer nisam koristila i kašiku i viljušku već samo viljušku. Pa dobro, čovek se uči dok je živ je l te.
Pije pivo (još jedna medalja za pivo, male lokalne pivare, raznolikost ukusa i mirisa). Posle ruskih piva ovo je pravi melem za dušu.
Gleda ljude u tramvaju, na ulici u restoranima. Sve mi nekako zanimljivo.
Vežba Nemački. U prodavnici, na ulici, u restoranima i kafanama. Nemam ja problem da pričam ni najmanje. I volim ono kotrljajuće rrrrr. Ma nemački je ustvari stvoren za mene!
Gleda zgrade. Nema samo Novi Sad arhitektonske promašaje, ima ih i na zapadu. Molim lepo, zgrada u starom delu grada, al sva od nekakvog alubonda ili tako nekog materijala za hale. Možda je ovo nekakav eksperiment.
Eh, da, nisam ga uslikala, ali što se eksperimenata tiče videh vrlo interesantan prizor. Prolazim kroz centar, pešačku zonu, a na klupi sedi momak od 30tak godina, ima zalepljen dildo na glavi (providni), a preko normalne garderobe nosi jedan lep rozi vrlo sexy negliže. I čita knjigu.Sigurna sam da i on ima svoju životnu motivaciju.
Aj pa živeli onda!
Napravila sam skok u Evropu na tri dana. Produženi vikend zbog prvog maja, i eto mene u Nemačkoj opet. Malo sam biciklirala, pomalo i plivala, dobrano se naparila u sauni, a zatim sve to završila odličnom klopom (a za moje-moskovske pojmove i prilično jeftinom). Volela bih kad bih mogla tako češće-da pravim te kratke evropske izlete. Prija mi klopa, prija mi i klima, sve je tako malo i slatko… Avaj, daleko je Moskva.
* * *
Danas viđena 4 ( i slovima četiri) zgodna, dobroobučena i normalna ruska muškarca u Stalovaji*. Šta to podrazumeva-prvo dobru frizuru, ne klasičnu rusku (slepljene šiške na čelu plus neizbežni repovi pozadi). Druga stvar na koju se obraća pažnja su cipele a ako su kojim slučajem patike u pitanju, tip ma kakav je dobija prelaznu ocenu. Dakle ako su cipele normalne vrlo je moguće da se radi o izvanrednom ruskom muškarcu koji je verovatno deo života proveo u inostranstvu ili je puno puno putovao, najverovatnije sluša dobru muziku govori engleski i postoji mogućnost čak da ne pljuje na ulici. Napominjem da je ovo poslednje vrlo redak slučaj. I sad zamislite, 4 takva tipa pojave se danas u našoj kantini! Ne ne ne, mora da su bili stranci…
* * *
Najavljuje se velika vojna parada 9. maja, za Dan Pobede. Jeste da sve to zvuči strašno interesantno, mislim ipak će tamo neki supersonični avioni da nadleću Crveni trg, da se voze tenkovi i šta-ti-ja-znam-šta-sve-ne… Ali! Parada počinje u 9 ujutru, s tim da stanice metroa u centru neće raditi od 7 ujutru. Biće gužva, frka, milioni ljudi…Mislim, šta-treba ustati u 5, naći mesto u gomili i čekićati nekoliko sati, a zatim se peške vratiti jedno 20 km od centra do stana? Neka hvala. Mislim da ću prespavati paradu. Ipak je neradni dan 
* Stalovaja=столовая= kantina (može da znači i restoran i trpezarija).
Napustila sam hladnu i mracnu Moskvu na par dana i evo me u srcu Evrope-u Nemackoj. Tu sam do nedelje, a onda opet u staru dobru majcicu Rusiju. Koristim vreme za setnju, oporavak od loseg vremena, za bazen, i moju novootkrivenu strast-saunu.
Ako trazite idealno mesto za kupanje u mineralnim vodama, Stuttgart je savrsen grad za vas. Obiluje raznim slankastim, toplim i lekovitim izvorima, a nemci ne bi bili nemci kad ne bi napravili od toga pravi ugodjaj. Kupaliste koje sam izabrala se zove Bad Kanstatt a kompleks u sebi sadrzi razne bazene, razlicitih temperatura, sa mehuricima koji vas golicaju i masiraju po svim delovima tela a tu je naravno i jacuzzi za kraj. Plus sauna.:)
Danas sam bila u fazonu da ispitam cak tri razlicite saune. Prva je aromatizovana, sa mirisom jabuke, i po mom misljenju nekako najprijatnija. Temperatura oko 70 C, nije previse toplo, i ostane se oko 15tak minuta. Pa pod ‘ladan tus. Druga je parno kupatilo, zapravo tuрsko kupatilo je drugi naziv, gde je toplo i vlazno. Nije lose, sedeti tako u magli i baviti se filozofskim razmisljanjima. Treca je mazohisticki nastrojena finska sauna. Od punih 90 C. Imali smo tu cast da prisustvujemo polivanju vrelog kamenja odredjenom mirisljavom mesavinom kako bi se napravila para, sto su ostali sapatnici- nemci prihvatili sa odusevljenjem, dok sam ja razmisljala da li da izadjem odmah, dok sam jos ziva ili da se junacim pa ostanem jos koji minut. Osecaj je kao da se kuvate u jednom velikom loncu, disati se ne moze, a mirisljava mesavina vas gusi i stipa za nos. Odustala sam od kuvanja, i zakljucila da je 70C sasvim dovoljno za mene.
Jedino sto mi je pomalo kvarilo ugodjaj su stariji sugradjani Stuttgarta koji se jelte razgolite u potpunosti, pa onda pogled nije bas neki savrsen. Cini mi se da sam bila najmladja tamo. Naravno, pravila u sauni nalazu da ne mozete sedeti u kupacem kostimu, nego se svi lepo razgolite, pokazu sve one delove tela koje nikako ne treba pokazivati kad se predje odredjeno doba, tj ne treba ih prikazivati ako bas i nisu reprezentativni. Nemci naravno s tim nemaju problema, pa onda onako… hm, kruzis pogledom ili zatvoris oci i mislis na nesto lepo. Tako sam ja.
Ujedno, ovo je bila odlicna vezba protiv sramezljivosti, ako je potrebno otici na nudisticku plazu, slobodno me zovite, nemam vise problem s tim!
Panorama Theme by 
Themocracy
