Comments (8)

By elektrokuhinja, 27/04/2009 20:56

Ovih dana nam je baš super vreme. Dobro, možda malo preterujem, ova dva dana. Napokon  je stiglo proleće. (Može li se to čak nazvati letom?) Temperatura oko 20C, sunce prži a ja nenaviknuta na toliko svetlosti kao iz zimskog sna, čkiljim na prolaznike .  Prošle godine sam bila fascinirana kasnim zalascima sunca, čak do 11-pola 12 je dan!  Ako planirate posetu Moskvi neka to bude maj/jun.  Posle je prevruće (da, da, može i ovde da bude vruće, zamislite) a i treba doživeti te divne svetle večeri.

Volim na putu do stana da razmišljam šta mi se to jede. Da li će biti sendvič varijanta, neka ozbiljna kulinarija ili možda eksperiment? Ovaj put se u glavi napravila kombinacija: pasta, paradajz, masline, neki smrdljivi sir… pa da vidimo šta će od toga ispasti. U radnji pokupim sastojke, dodam još i rukolu, bosiljak i neki čudnjikav ruski mladi lukac, i  evo kako je otprilike izgledalo, pre nego je završilo u mom želucu. Ukus je bio… letnji definitivno.

Koga zanima, evo recepta: paradajz iseckan na sitno, propržiti na maslinovom ulju dok ne postane kašast, dodati crne masline, mladi lukac, sve to lepo posoliti pobiberiti i začiniti bosiljkom. Pre nego što se pomeša sa pastom, staviti u smesu  malo nekog dobrog buđavog sira, i na kraju sve to zazeleneti rukolom, estetike radi. Zelena i crvena idu savršeno. A ukus-fantastique!

Comments (10)

By elektrokuhinja, 18/04/2009 11:24

Juce je bio dan vezbanja stida.  I slika je rezultat toga. Situacija: tip sa slike sedi, a ja tako zelim da ga uslikam. Mislim, pogledajte samo te misice-cela kafana ga je gledala. Popijem jednu margaritu i uputim se ka Rambou:

Можно фотографитоват?

Нам нравится ваша мускулатура.

Sad zamislite njega kako se stidljivo prenemaze, pa kao nije siguran pa zasto, al napokon, pristade, cak nam je pomalo i pozirao.

Dakle, definitivno najveci covek u Moskvi juce uvece:

Slika je bez blica, mislim da bi ipak bilo malo previse, i zato je mutna. Poenta je da se vidi

Comments (10)

By elektrokuhinja, 11/04/2009 23:18

Vratila sam se u moju zimu. Imam novi pasoš i novu frizuru a sve ostalo je po starom; metro, šljaka, spavanje. Sneg se (o iznenađenja li!) otopio. Da, dragi moji, u samom gradu nema snega, mada gledajući iz aviona, po obodu Moskve, još se može sasvim pristojno skijati.

Post-putujuća odluka je smanjiti (nikako nikako izbaciti) noćne izlaske.  Em skupo (a krizis je, svi to znaju) em sam ja u nekakvoj kontemplativno-samodovoljnoj fazi kada sam sama sebi najbolji drug. Tu su knjige, tu su i filmovi, tu je i novi fotoaparat (rođendanski poklon od jedne drage osobe), pa čim malo otopli, a svi se je l te nadamo da ipak hoće, izlazim na ulicu i fotografišem.

Nisam se još porusila, što znači da ne nosim štikle, ne češljam se na poslu, i ne šminkam u metrou. Jedino mi se ruski poboljšava. Na slici ispod, vidi se osim lepog lica moje padruge i jedan sasvim opušten ženski daily outfit.

Zaboravih najbitnije! Karte za Baljšoj teatar rezervisane dva meseca unapred. O da. Jedva čekam!

Comments (10)

By elektrokuhinja, 02/04/2009 11:09

Napustila sam hladnu i mracnu Moskvu na par dana i evo me u srcu Evrope-u Nemackoj. Tu sam do nedelje, a onda opet u staru dobru majcicu Rusiju. Koristim vreme za setnju, oporavak od loseg vremena, za bazen, i moju novootkrivenu strast-saunu.

Ako trazite idealno mesto za kupanje u mineralnim vodama, Stuttgart je savrsen grad za vas. Obiluje raznim slankastim, toplim i lekovitim izvorima, a nemci ne bi bili nemci kad ne bi  napravili od toga pravi ugodjaj.  Kupaliste koje sam izabrala se zove Bad Kanstatt a kompleks u sebi sadrzi razne bazene, razlicitih temperatura, sa mehuricima koji vas golicaju i masiraju po svim delovima tela a tu je naravno i jacuzzi za kraj. Plus sauna.:)

Danas sam bila u fazonu da ispitam cak tri razlicite saune. Prva je aromatizovana, sa mirisom jabuke, i po mom misljenju nekako najprijatnija. Temperatura oko 70 C, nije previse toplo, i ostane se oko 15tak minuta. Pa pod ‘ladan tus. Druga je parno kupatilo, zapravo tuрsko kupatilo je drugi naziv, gde je toplo i vlazno. Nije lose, sedeti tako u magli i baviti se filozofskim razmisljanjima. Treca je mazohisticki nastrojena finska sauna. Od punih 90 C. Imali smo tu cast da prisustvujemo polivanju vrelog kamenja odredjenom mirisljavom mesavinom kako bi se napravila para, sto su ostali sapatnici- nemci prihvatili sa odusevljenjem, dok sam ja razmisljala da li da izadjem odmah, dok sam jos ziva ili da se junacim pa ostanem jos koji minut. Osecaj je kao da se kuvate u jednom velikom loncu, disati se ne moze, a mirisljava mesavina vas gusi i stipa za nos. Odustala sam od kuvanja, i zakljucila da je 70C sasvim dovoljno za mene.

Jedino sto mi je pomalo kvarilo ugodjaj su stariji sugradjani Stuttgarta koji se jelte razgolite u potpunosti, pa onda pogled nije bas neki savrsen. Cini mi se da sam bila najmladja tamo. Naravno, pravila u sauni nalazu  da ne mozete sedeti u kupacem kostimu, nego se svi lepo razgolite, pokazu sve one delove tela koje nikako ne treba pokazivati kad se predje odredjeno doba, tj ne treba ih prikazivati ako bas i nisu reprezentativni. Nemci naravno s tim nemaju problema, pa onda onako… hm, kruzis pogledom ili zatvoris oci i mislis na nesto lepo. Tako sam ja.

Ujedno, ovo je bila odlicna vezba protiv sramezljivosti, ako je potrebno otici na nudisticku plazu, slobodno me zovite, nemam vise problem s tim!

Comments (5)

By elektrokuhinja, 19/03/2009 23:17

Posle duge i snezne zime, Moskva je i dalje okovana ledom. Cak iako su dani nesto topliji(oko 0 pa cak i predje u plus preko dana) sve zelene povrsine u gradu su zatrpane sada vec sivim ili crnim ledenim grudvama. To je pretpostavljam pokazatelj cistoce vazduha u gradu-crni musavi sneg. Desi se cak da padne u toku jutra, jeste, lep je sneg i sve to stoji, ali heloo! mart mesec je, hocemo li osvanuti u prolece uskoro? I dalje nosim perjanu jaknu, iako su rusi vec presli na one prolecne kaputice, da ruskinje ne spominjem, one su ionako cele zime u minicima i cizmama. Goli stomaci, of kors.

Perehod Teatralnaya-Okhotny Ryad

Danas sam imala pravu podzemnu odiseju. Desi se s vremena na vreme da metro koji inace fantasticno funkcionise (svakih 30 sekundi u spicu) negde zakaze. Udjem u podzemlje, kad ono horde ljudi cekaju na moju liniju. Pa guzva, pa se penju jedni drugima na glavu, a na satu-voza nije bilo citavih 5 minuta! Eh ko bi rekao da se u 5 minuta moze takav haos napraviti. Ne budem lenja, te s koleginicom krenem u suprotnom pravcu. Duzim putem. Preci sa jedne linije na drugu je prava vezba za organizam. Prelazi (Perehodi) su ponekad kratki, a ponekad kilometarski dugacki lavirit tunela, stepenica i eskalatora. I sve to puno ljudi. Imala sam dva perehoda, i oba su bila kilometarska. Jednom se cak kraj nije video. Ponekad tu babuske prodaju cvece, poklanjaju kucne ljubimce, poneko peva a uvek neko  i svira,veselo je u perehodima. U umerenim kolicinama. Ja bih sada na primer u banju. Na oporavak. Perehod-oporavak.

I jedan kuvarski momenat. Kupila file lososa. Pitala prodavacicu kako ga ona sprema. (Kaze moze u vodi da se kuva, a moze i na tiganju) Izabrala tiganj. Stavila zacine (beli luk, bosiljak, persun so…). Uvaljala u brasno. Direkt na tiganj. 5 minuta s jedne strane, 5 s druge i voila! Nisam imala krompir al i pirinac je posluzio. Plus salata po zelji. Kao sto rekoh, dogod sam u Rusiji, jescu lososa dok mi se ne smuci!