Comments (8)

By elektrokuhinja, 16/04/2010 22:17

Sa prelaskom na novi posao, počela sam i manje da kuvam. Jedem kod obližnjih Tibetanaca neke njihove špecije, to mi je najbolja varijanta u blizini posla. Nema više kuvanja u pauzi za ručak jer je novi ofis  na nekih, tričavih 8 km od kuće.

Upravo zbog ovoga svaka kulinarska akcija za mene je malo slavlje.

Današnja večera-salata od sočiva. Kad se povede razgovor u stilu sočivo vs pasulj, ja dajem prednost sočivu. Kraće se kuva, i lakše vari.

Ovo je jedna modifikacija inače austrijskog kulinarskog dostignuća (za mene je sočivo u prethodnom životu konzumirano isključivo u vidu supe).

Dakle, skuvate lepo sočivo (jedna šolja po osobi otprilike), i to ono krupnije, braonkasto/zelene boje. Ocedite ga i  stavite u jednu atraktivnu činiju. Iseckate mladi luk, zajedno sa peruškama, iscepkate sveži peršun, dodate sve sočivu, posolite, pobiberite, dodate sirće i sve to zalijete  divnim uljem od bundeve. Zašto od bundeve-zato što tako kažu da je najukusnije, a ja podržavam. Isprobano i dokazano.

Lagana večera posle teške radne nedelje.

Prijatno vam bilo!

Salata od sočiva

Comments (10)

By elektrokuhinja, 18/11/2009 23:40

Tako sam ja krstila ono što sam danas sebi “skuvala”.  Više mi se dopada kako zvuči na engleskom. Na srpskom, recimo vegetarijanska lavaš/rolnica. Hm. NIje ni to loše. Zvuči nekako paorski.

Lavaš je nešto što može u Moskvi da se nadje u svakoj prodavnici. Liči na naše kore za pitu samo deblje. Možda je reč o jufki? Nalik na tortilju recimo, po konzistenciji i debljini, a po sastojcima na kore za pitu. E baš tako.

Inspiraciju sam dobila od lokalnog kebab-mastera, gde s vremena na vreme klopam kad nemam vremena da spremim kod kuće moj brzi ručak. Kebab se u Rusiji inače zove šaurma. Koliko novih izraza. Ok, jedno po jedno.

Kebab je naravno sa mesom, a za mene kebab/šaurma-master napravi veggy šaurmu sa paradajzom, rotkvicama, kupusom i pomfritom.

Ovo sa slike je moja varijacija. Staviti malo mladog sira za mazanje, na to iseckati paradajz, rotkvice, kukuruz i dodati kinzu (korijander) koja mi je od pre dva meseca omiljen začin za sve i svašta. Sve to urolati, i jesti.

Comments (16)

By elektrokuhinja, 21/09/2009 21:20

Leblebije s povrcem

Sve cesce spremam rucak kod kuce. Em sam blizu, em mi je nekako lepse i ukusnije. A i jeftinije moram priznati. Za sat vremena, svasta se moze skuvati. Ja spadam u nekomplikovane kuvare, kuvam po principu-sta nadjes u frizideru, baci na tiganj i experimentisi!

Danas je bio red za experiment zvani kus kus. U Maroku nikad nisam bila, niti sam jela kus-kus u restoranu, ali internet je cudo, pa se sve nadje. Mozda ni ne lici, ali meni je bio odlican!

Inspiraciju sam dobila od mog lokalnog tadzika-prodavca zacina i raznog semenja. Dakle, prave leblebije tesko se nalaze u Rusiji, bar onakve na kakve sam ja navikla. Ima nesto sto se zove нут ili турецкий горох (turski grasak). Tvrd je, i ne moze da se jede u sirovom stanju vec mora da se kuva. E sad, nisam nasla ni taj “turski grasak” vec nekakav uzbekistanski. Kaze tadzik, moze odlicna supa da se pravi od njega. Mozda uzmem recept sledeci put.

Prvo, potopite leblebije u dosta vode, jer skoro sve upiju. Ako vidite posle sat vremena da su suve, dodajte jos vode. Ja sam ih drzala potopljene oko 5-6 sati, mada internet kaze da treba da stoje citavu noc. Posle 6 sati, leblebije su bile meke, fino su nabubrile i dva puta uvecale svoju zapreminu. Zato pazljivo sa kolicinom koju kuvate.

Dovoljno je kuvati ih oko sat vremena. Probajte i vidite da li su potpuno meke, ali pazite da ne krenu da se raspadaju. I to je to. Sad samo da smislite sta s njima.:) Ovo je najbolje uraditi uvece, jer kuvane leblebije mogu da stoje, a i tako cete sutradan ustedeti brdo vremena. Sto za moju pauzu od sata puno znaci.

koriander

Za moj rucak na brzinu, uzela sam jednu papriku, jedan paradajz, i malo kinze. Kinza je u prevodu korijander,  lici na persun i ima prilicno specifican ukus. Prvo je nisam volela a posle se valjda navikla i sad mi je sasvim ok. Pretpostavljam da i persun ide odlicno u ovu kombinaciju. Verovatno cu ubuduce da variram sastojke, mozda kukuruz, mozda masline, tikvice, cukini, plavi patlidzan, sargarepa, bukvalno sve sto vam padne na pamet.

Stavite u tiganj malo maslinovog ulja, stavite sve sastojke (i leblebiju kuvanu), proprzite, dodate soli, bibera, i kinzu i gotovo.

Sad jos samo da napravite kus kus, koji je za brzinske varijante savrsen, nema kuvanja, samo se polije vrelom vodom.

Kolicina je otprilike bila za dvoje da se najedu onako, al bas dobro. To mi naravno nije pravilo nikakav problem, sve sam sama pojela. Zato nema vecere za mene.

Comments (8)

By elektrokuhinja, 27/04/2009 20:56

Ovih dana nam je baš super vreme. Dobro, možda malo preterujem, ova dva dana. Napokon  je stiglo proleće. (Može li se to čak nazvati letom?) Temperatura oko 20C, sunce prži a ja nenaviknuta na toliko svetlosti kao iz zimskog sna, čkiljim na prolaznike .  Prošle godine sam bila fascinirana kasnim zalascima sunca, čak do 11-pola 12 je dan!  Ako planirate posetu Moskvi neka to bude maj/jun.  Posle je prevruće (da, da, može i ovde da bude vruće, zamislite) a i treba doživeti te divne svetle večeri.

Volim na putu do stana da razmišljam šta mi se to jede. Da li će biti sendvič varijanta, neka ozbiljna kulinarija ili možda eksperiment? Ovaj put se u glavi napravila kombinacija: pasta, paradajz, masline, neki smrdljivi sir… pa da vidimo šta će od toga ispasti. U radnji pokupim sastojke, dodam još i rukolu, bosiljak i neki čudnjikav ruski mladi lukac, i  evo kako je otprilike izgledalo, pre nego je završilo u mom želucu. Ukus je bio… letnji definitivno.

Koga zanima, evo recepta: paradajz iseckan na sitno, propržiti na maslinovom ulju dok ne postane kašast, dodati crne masline, mladi lukac, sve to lepo posoliti pobiberiti i začiniti bosiljkom. Pre nego što se pomeša sa pastom, staviti u smesu  malo nekog dobrog buđavog sira, i na kraju sve to zazeleneti rukolom, estetike radi. Zelena i crvena idu savršeno. A ukus-fantastique!

Comments (5)

By elektrokuhinja, 19/03/2009 23:17

Posle duge i snezne zime, Moskva je i dalje okovana ledom. Cak iako su dani nesto topliji(oko 0 pa cak i predje u plus preko dana) sve zelene povrsine u gradu su zatrpane sada vec sivim ili crnim ledenim grudvama. To je pretpostavljam pokazatelj cistoce vazduha u gradu-crni musavi sneg. Desi se cak da padne u toku jutra, jeste, lep je sneg i sve to stoji, ali heloo! mart mesec je, hocemo li osvanuti u prolece uskoro? I dalje nosim perjanu jaknu, iako su rusi vec presli na one prolecne kaputice, da ruskinje ne spominjem, one su ionako cele zime u minicima i cizmama. Goli stomaci, of kors.

Perehod Teatralnaya-Okhotny Ryad

Danas sam imala pravu podzemnu odiseju. Desi se s vremena na vreme da metro koji inace fantasticno funkcionise (svakih 30 sekundi u spicu) negde zakaze. Udjem u podzemlje, kad ono horde ljudi cekaju na moju liniju. Pa guzva, pa se penju jedni drugima na glavu, a na satu-voza nije bilo citavih 5 minuta! Eh ko bi rekao da se u 5 minuta moze takav haos napraviti. Ne budem lenja, te s koleginicom krenem u suprotnom pravcu. Duzim putem. Preci sa jedne linije na drugu je prava vezba za organizam. Prelazi (Perehodi) su ponekad kratki, a ponekad kilometarski dugacki lavirit tunela, stepenica i eskalatora. I sve to puno ljudi. Imala sam dva perehoda, i oba su bila kilometarska. Jednom se cak kraj nije video. Ponekad tu babuske prodaju cvece, poklanjaju kucne ljubimce, poneko peva a uvek neko  i svira,veselo je u perehodima. U umerenim kolicinama. Ja bih sada na primer u banju. Na oporavak. Perehod-oporavak.

I jedan kuvarski momenat. Kupila file lososa. Pitala prodavacicu kako ga ona sprema. (Kaze moze u vodi da se kuva, a moze i na tiganju) Izabrala tiganj. Stavila zacine (beli luk, bosiljak, persun so…). Uvaljala u brasno. Direkt na tiganj. 5 minuta s jedne strane, 5 s druge i voila! Nisam imala krompir al i pirinac je posluzio. Plus salata po zelji. Kao sto rekoh, dogod sam u Rusiji, jescu lososa dok mi se ne smuci!